Да је Стеван Сремац жив и те како би имао занимљивог и инспиративног материјала за своје књиге, па би радња неког његовог штива и то инспирисана стварним догађајима, могла са се одвија и у нашем крају. Сремца на жалост више нема, али савремених видова преношења информација, неком на срећу, неком на жалост, има. И тако ево нас данас, да вам испричамо причу о савременој, белотиначкој Зони.
Када је романса, тзв. „бегендисување“, двоје младих почела не зна се поуздано, али ова прича требало је, како су се ствари одвијале, да има срећан крај, односно да се заврши свадбом. Али, на жалост, после синоћњих догађаја, свадбе бити неће.
Наиме, у четвртак увече је, како то обично бива по српским обичајима, уочи сведбе заказане за суботу, организовано девојачко и момачко вече. С обзиром на то да су и млада и младожења из истог места, током вечери, када је весела атмосфера пијаних гостију достигла врхунац, будући несуђени пријатељи посетили су једни друге што је, испоставиће се, била лоша идеја.
Проблем је наводно настао због различитих схватања свадбених обичаја. Наиме, младожењина родбина захтевала је да се испоштују њихови обичаји, те да млада ноћ уочи свадбе проведе у свом новом дому, док су њени родитељи одлучно били против. Кулминација сукоба је настала када се показало да ни једна од супротстављених страна није спремна да попусти и да до решења очигледно неће доћи. Међутим, како сматрају неки други актери овог догађа, синоћњи инцидент био је само врхунац пређашњих несугласица и родитеља младенаца, али и самих младенаца. Било како било, подгревању, ионако затегнуте атмосфере, свакако су допринеле и огромне количине алкохола које су попијене те ноћи, а у галами су предњачили младожењин брат и младин отац. Да су пале тешке речи, кажу наши саговорници, који су због осетљивости случаја желели да остану анонимни, пале су, да је било претњи било је, а физички обрачун је, на срећу, спречила полиција, коју су неки од узнемирених гостију позвали.
Напета атмосфера, која је претила да прерасте у масовну тучу око четрдесетак пијаних гостију, је тако спласнула, али проблеми ове две породице нису решени. Иако су се представници два супротстављена табора са несуђеним младенцима на челу, састали за преговарачким столом код младожење, нису успели да нађу заједнички језик, додаје наш извор. Изречене речи се очигледно нису могле повући, преко увреда нико није желео да пређе, па с обзиром на то да је у овом спору било свега другог сем добре воље, до компромиса није дошло, па је свадба исте вечери отказана. Тако да ова наша прича о Зони, за разлику од оне Сремчеве, на жалост није имала срећан крај, јер су и млада и младожења и њихова родбина изгледа дошли до закључка да „несу прилика“.
Да је свадбено весеље отказано потврђено је радио Копријану у ресторану у Нишу где је требало да се несуђени младенци једно другом закуну на вечну љубав. Власник ресторана рекао нам је да је отказивање свадбеног весеља, због тога што су се младенци и њихови родитељи посвађали, несвакидашњи случај, али да ипак није једини. У његовом дугогодишњем бављену овим послом, додаје, овакав случај десио му се још само једном. Истиче такође, да од белотиначких гостију неће тражити било какву надокнаду због изненада отказаног славља.
Шта о свему томе мисле званице, које су се припремале за сутрашњу свечаност и међу којима има, сазнали смо и гостију из иностранства који су само због ове свадбе кренули за Србију и шта ће бити са евентуално купљеним поклонима, нисмо успели да сазнамо у овако кратком времену. Али уопште не сумњамо да ће се сви они много изненадити. Неки би можда, на крају, рекли да је боље, кад већ постоје несугласице, ставити тачку на ромасу пре, него касније, али ипак не можемо, а да не истакнемо како нам је жао што ова прича нема срећан крај, иако знамо да је ово реалан живот, а не бајка. А поклони? Они ће можда сачекати неке друге, срећније младенце.