СВЕТИ АПОСТОЛИ ПЕТАР И ПАВЛЕ – ПЕТРОВДАН

Свети апостол Петар. Син Јонин, брат Андреје првозваног, из племена Симеонова, из града Витсаиде. Био је рибар, и најпре се звао Симеоном, но Господ је благозволео назвати га Кифом, или Петром (Јн 1, 42). Он је први од ученика јасно изразио веру у Господа Исуса рекавши: “Ти су Христос, Син Бога живога” (Мт 16, 16). Његова љубав према Господу била је велика, а његова вера у Господа постепено се утврђивала. Када је Господ изведен на суд, Петар Га се три пута одрекао, но само један поглед у лице Господа – и душа Петрова била је испуњена стидом и покајањем. После силаска Светога Духа Петар се јавља наустрашивим и силним проповедником Јеванђеља. После његове једне беседе у Јерусалиму обратило се у веру око три хиљаде душа. Проповедао је Јеванђеље по Палестини и Малој Азији, по Илирику и Италији. Чинио је моћна чудеса: лечио је болесне, ваксрсавао мртве; чак и од сенке његове исцељивали су се болесници.

Имао је велику борбу са Симоном Волхом, који се издавао за бога, а у ствари био је слуга сатанин. Најзад га је посрамио и победио. По заповести опакога цара Нерона, Симоновог пријатеља, Петар би осуђен на смрт. Поставивши Лина за епископа у Риму и посаветовавши и утешивши стадо Христово, Петар пође радосно на смрт. Видећи крст пред собом, он умоли своје џелате, да га распну наопако, пошто сматраше себе недостојним да умре као и Господ његов. И тако упокоји се велики слуга великог Господара, и прими венац славе вечне (в. 16. јануар).

Свети апостол Павле. Родом из Тарса, а од племена Венијаминова. Најпре се звао Савле, учио се код Гамалила, био фарисеј и гонитељ Хришћанства. Чудесно обраћен у веру хришћанску самим Господом, који му се јавио на путу за Дамаск. Крштен од апостола Ананије, прозват Павлом и увршћен у службу великих апостола. Са пламеном ревношћу проповедао Јеванђеље свуда од граница Арабије до Шпаније, међу Јеврејима и међу незнабошцима. Добио назив апостола незнабожаца. Колико су страховита била његова страдања, толико је било његово натчовечанско стрпљење. Кроз све године свог проповедања он је из дана у дан висио као о једном слабом кончићу између живота и смрти. Пошто је испунио све дане и ноћи трудом и страдањем за Христа, пошто је организовао цркву по многобројним местима, и пошто је достигао ту меру савршенства, да је могао рећи: “Не живим ја него Христос живи у мени”, тада је био посечен у Риму, у време цара Нерона, кад и апостол Петар.

Српска православна црква и њени верници данас славе Свете Апостоле Петра и Павла, празник у народу познатији као Петровдан.

Овај празник у Србији се обележава као слава многобројних православних породица.

За Петровдан су везана и бројна народна веровања. Кажу да данас не ваља ићи у поље и да не треба започињати тешке пољопривредне радове. Постоји и веровање да на овај дан Свети Петар дели јабуке деци на оном свету.

Због тога постоји низ обичаја међу којима је и оно да у новој години пре Петровдана не треба јести јабуке. Верујући у ово, у прошлости многе мајке које су изгубиле децу нису јеле јабуке све до Петровдана јер су мислиле да, уколико то ураде, њихово дете на оном свету неће добити јабуку.

У Војводини је обичај да се на Петровдан гађа јабукама или да се удара јабука једна о другу да би се призвали киша и град.

У неким селима јужног Баната на Петровдан ујутру разносе јабуке првим суседима за душу умрлих, а понегде се јабуке односе у цркву на освећење.

Општи је обичај да се за Петровдан месе колачи са јабукама који се зову “петровача”.

Код Срба постоји обичај да се уочи овог великог празника пале лиле, које се праве од младе коре дивље трешње или брезе. Углавном се то ради на местима где се окупља народ – на трговима и раскршцима, а у томе учествују деца и омладина.

Девојке на Петровдан гатају да ли ће се те године удати и ко им је суђеник.

Удаваче које су на Ивањдан, 7. јула, ставиле у лонац мало земље и посејале неколико зрна пшенице, на Петровдан гледају како је клијало. Ако су клице пшеницне савијене као прстен девојке се надају прстеновању.

У Банату мушкарци који планирају да се жене, уочи Петровдана, 12. јула, крадомице под девојчин прозор у кућу или у двориште остављају јабуку петровачу, симбол младалачке љубави.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *