Дан младости је био празник у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ), који се обележавао 25. маја, и прослављао се од 1945. до 1988. године. Овај празник је био повезан са рођенданом доживотног председника СФРЈ Јосипа Броза Тита (1892–1980) и првих година се обележавао само као његов рођендан, а 1957. године је на његову иницијативу постао Дан младости.
Главни симбол овог празника била је Штафета младости, која је ношена око месец и по дана кроз читаву територију Југославије и 25. маја предавана Титу на величанственом слету, који је организован на стадиону ЈНА.
Штафета младости је уведена 1945. године, на предлог омладине Крагујевца, као „Титова штафета“. У првој Титовој штафети, учествовало је 12500 омладинаца, који су претрчавши трасу дугу 9000 километара, Титу предали првих девет штафетних палица и Плаву књигу са 15000 потписа омладине Шумадије. Те прве штафете предате су му у Загребу, док је наредних година, све до 1956. Тито лично примао последње носиоце штафете пред Белим двором у Београду, чему је претходио свечани дочек на Тргу Републике.
Године 1957, на Титову иницијативу, овај догађај проглашен је за „Дан младости“. До Титове смрти, 1980. године, штафета се додељивала лично њему на стадиону „ЈНА“ у Београду. Штафета младости 1980. године, која се у сусрет осамдесет и осмом Титовом рођендану, на дан његове смрти 4. маја затекла на путу по Хрватској, прекинула је свој пут и положена је на одар председника у Скупштини СФРЈ.
Штафета младости наставља свој живот и после смрти Јосипа Броза и постаје симбол љубави и оданости његовом делу. Са заклетвом Југословена да ће и убудуће бити чврсти и непоколебљиви на Титовом путу, предаје се испод портрета Јосипа Броза, председнику Савеза социјалитичке омладине Југославије.
1987. године, у Југославији је избио скандал када је у Словенији објављено идејно решење љубљанског дизајнерског атељеа „Нови колективизам“, у ствари је био преправљени немачки нацистички плакат, копија дела „Трећи рајх“ Рихарда Клајна. Чак и решење које је на крају усвојено, разликовало се од претходних штафета. Урађена је од плексигласа, са осам капи крви које, гледано из данашње перспективе, могу наговештавати почетак проливања крви на овим просторима.
Те 1987. године, последњи пут је на београдском стадиону одржана приредба поводом Дана младости. Дана 26. јануара 1988. године ССОЈ је укинуо приредбу слета, која је била веома популарна.
За носиоце Штафете младости бирани су „узорни омладинци“ – односно најбољи ученици и студенти, млади радници, истакнути спортисти, акцијаши-ударници и уопште млади који су се истицали својим учењем, радом или залагањем. Посебна пажња придавана је првом и последњем носиоцу Штафете, који је имао задатак да је на прослави преда Титу, односно председнику ССОЈ.
Иако је Тито званично био рођен 7. маја, 25. мај је обележаван као његов рођендан. Централна манифестација увек је организована на тадашњем стадиону ЈНА у Београду, где су пионири, омладинци и припадници свих родова војске и морнарице изводили слет.
Титу је том приликом уручивана штафета младости, која је полазила сваки пут из другог места и из друге републике, али је увек масовно дочекивана широм градова некадашње Југославије.
По правилу, штафету младости Титу су, уз пригодну честитку са жељама за дуг живот и добро здравље, уручивали најбољи омладинци и омладинке. Ношење штафете трајало је пуне 42 године, до 1987. године. После Титове смрти, штафету су примали председници тадашњег Савеза социјалистичке омладине Југославије.
Фото; Приватна архива, Википедија
Видео; Трезор-РТС