Како незванично сазнајемо у Житорађи у стамбеном блоку у улици Војводе Мишића од седам стамбених зграда само је једна изабрала управника и како сада ствари стоје тако ће и да остане.
Наиме након истека рока 12.12.2017.године и делимично успешне регистрације стамбених јединица у Житорађи, локална самуправа општине Житорађа је продужила рок за регистрацију до 1.2.2018.године до када би станари требали да одрже сукпштине станара и изаберу управнике који би се даље укључили у регистрацију и извршили упис у регистар стамбених јединица.
Само у једној стамбеној згради С-6 је изабран управник и то је Ђорђе Миладиновић. Први управник је већ регистровао стамбену јединицу, одржао скупштину станара и утврђено је шта све треба да се уради у згради (инвестиционо одржавање). На основу подуже листе поправки и реновирања станари ће месечно уплаћивати 1000 динара.
Иначе инспектори су након истека рока 12.12.2017.године увидом у електронску јавну базу Јединствене евиденције Регистра стамбених јединица, извршили инспекцијски надзор нерегистрованих субјеката 23.1.2018.године и урадили записнике у свих шест стамбених зграда у улици Војводе Мишића у Житорађи.
Како су рекли инспектори из локалне самоуправе општине Житорађа; Ако и после додатног рока станари зграда не поступе по закону, локална самоуправа са списка професионалних управника додељује згради принудног управника док се међу станарима не постигне договор.
Закон оставља могућност да станари одлуче да задрже тог принудног управника, можда не, све је базирано на вољи станара (скупштина станара), они одлучују као и о томе шта ће се у тој стамбеној једици радити. Професионални, као и обични управник, не може да располаже средствима без сагласности станара. Он не одлучује ни о чему сам, већ само спроводи одлуке које доносе станари на скупштини.
Закон је регулисао и ситуацију евентуалног незадовољства станара радом професионалног управника. Станари могу да раскину уговор, да траже од организатора који га је ангажовао да се он замени или га могу пријавити Привредној комори Србије која води суд части да предузме неку дисциплинску меру, па и одузимање лиценце.
Професионални управници имају закључену полису осигурања за штету коју евентуално могу причинити станарима, који су на тај начин вишеструко заштићени.
Занимљиво је да поред два постојећа новчана издвајања: – за редовно одржавање зграде (које се и до сада плаћало фирмама за одржавање зграда) – за чишћење заједничких просторија, Држава је увела и: – обавезно новчано издвајање за инвестиционо одржавање заједничких делова зграде (а месечни износ прописује Општина), – месечна награда (издвајање по стану) за професионалног управника (ако се станари одлуче да ангажују лице са списка професионалних управника); а ако се одлуче да функцију управника обавља један од станара зграде, онда он нема никакву награду али има исте обавезе, међу којима и да се стара да ли сви станари редовно уплаћују месечни износ (у висини који је одредила Општина) на рачун у банци отворен за ту намену! Ако станари не уплаћују редован месечни износ за инвеститционо одржавање, управник (или професионални управник), има право да ангажује јавног извршитеља који ће против станара покренути поступак принудног извршења обавезе плаћања! А онда ће станар бити дужан да плати и све трошкове.
На основу искуства земаља у региону, пре свега Хрватске и Словеније закључено је да је нови Закон о становању и одржавању зграда дао решења за све оне ствари у пракси које претходни закон није решио.