„Атмосфера у којој новинари раде много је лошија него 2015. године када сам претходни пут био у Србији. Дошло је до озбиљног погоршања и новинари се све чешће суочавају са нападима и претњама, блаћењем, називају их издајницима и страним плаћеницима“, рекао је данас Комесар за људска права Савета Европе Нилс Муижниекс на конференицји поводом завршетка његове посете Србији.
Муижниекс је рекао да су у Србији, између представника власти с једне стране и новинара и медија са друге, веома поларизовани ставови када је реч о погледу на медијску ситуацију.
Он је истакао да је Савет Европе на платформи за пријаву напада на новинаре до сада примио већ 12 пријава из Србије, а да су представници власти реаговали само на четири.
„Истакао сам у разговору са представницима власти да је проблем што Влада Србије не спроводи препоруке Савета Европе о слободи медија, нити парламент о томе расправља. Рекао сам свим актерима, укључујући и председницу Владе, да органи власти морају да одговарају на све пријављене случајеве напада на новинаре. Реакција и пружање додатних информација помогло би да се превазиђе јаз између власти и медија“, рекао је Муижниекс.
„Дао сам препоруку и полицији да њен рад мора да буде транспарентан и да треба да јавности увек да информације о томе докле се стигло са истрагом напада или претњи и да ли су одговорни кажњени“, навео је Муижниекс.
Како је додао, сматра да су новианри у Србији исфрустрирани јер и кад одлуче да учествују у дијалогу са представницима властима, не добију конкретан резултат.
„Они желе да се оно што предлажу у том дијалогу после нађе и у документима, ставовима и поступцима представника власти“, рекао је Муижниекс.
Он је додао и да је обавештен о раду Комисије за истраживање убистава новинара и како каже, пренео је представницима власти да је најважније да се сазна ко упућује претње и ко су починиоци напада.
Муижниекс је истакао и да је импресиониран радом Повереника за информације од јавног значаја који добро обаља свој посао помажући тиме у раду истраживачким новинарима.
Како је навео, 2015. године највише жалби добијао је за обарање сајтова и блокирање садржаја на сајтовима, а овога пута нема тих проблема. Новинари и удружења новианара нису се, за разлику од њихових колега у већини држава чланица Савета Европе, пожалили ни на законодавни оквир.
Муижниекс је рекао и да је 2015. године био одушевљен што је уведено пројектно суфинансирање медија, али да је током садашње посете чуо много критика које се, пре свега, односе на транспарентност расподеле средстава медијима и на то да веома често новац на конкурсима добијају медији који крше Кодекс новинара.
Како је додао, упознат је са тим да је приватизација медија непотпун и проблематичан процес и да је новинарима донео одређени степен несигурности.
„Српски медији су, осим лоше економске ситуације због све мање оглашивача, у посебно тешком положају због мера штедње и приватизације медија“, рекао је Муижниекс.
Пресс служба УНС-а