Предивни пејзажи, поглед, злата вредан, који се с подножја Пасјаче, у окриљу Радан планине и Јастрепца, пружа до Селичевице и даље до Ниша, штафелаји у сенци многобројних воћњака, вешто сликарско око које се с далених видика, спушта ка платну и враћа на пределе посебне лепоте који окружују тај крај и случајни или намерни пролазници који крајичом ока радознало осматрају како се под вештим прстима врхунских ликовних уметника полако појављују контуре новог дела, које ће сачувати ту нестварну лепоту, али подједнаку пажњу посветити и другим мотивима из српске богате традиције и културе……. Тако сваког лета изгледа Коњарник, мало село у општини Житорађа, коме је припала част да буде место где цвета ликовна уметност током одржавања Ликовне колоније „Корени“. Наиме, већ годинама уназад у Коњарнику врви као у кошници, а само најлепше утиске, како истичу сви сликари који су посетили колонију, однесу са овог места. Многи од њих годинама се тамо радо враћају, јер тај крај, једногласно се слажу, гарантује врхунску инспирацију и даје снажне мотиве за рад.
Ипак, готово да ове године нема манифестације која није отказана, одложена или организована у много скромнијем облику но иначе, због пандемије корона вируса, па је исту „судбину“ доживело и ово чувено окупљање врхунских сликара из наше земље и иностранства. Нажалост, Народна библиотека у Житорађи која је, под покровитељством локалне самоуправе, организатор овог значајног летњег догадјаја, први пут после скоро деценију дуге традиције, због пандемије коронавируса, овога лета није у стандардном термину организовала Ликовну колонију“Корени“, очекујући да ће у неко лепше време, коме се сви надамо, Коњарник, као и много пута раније, бити центар ликовне уметности у овом делу земље, а 10. Ликовна колонија „Корени“ организована онако како заслужује једно јубиларно окупљање.
Иначе, ово културно дешавање покренуто је још 2011. године као манифестација која ће промовисати људске и природне ресурсе општине Житорађа с циљем враћања нашим коренима и промоције културе, историје и обичаја, али и развијања позитивног односа према култури и уметности, кажу организатори. Ликовна колонија „Корени“ до сада је оранизована девет пута, а осим пете и шесте које су одржане у Житорађи, за осталих седам одабрано је прелепо природно окружење у селу Коњарник. На Ликовној колонији „Корени“ до сада је учествовало стотинак ликовних уметника готово свих праваца, а сви су оставили свој траг и допринели њеној промоцији кроз свој лик и дело. Такође, упоредо са афирмисаним академским сликарима свих ових година радила су и учила деца, младе наде из ове општине, којима су сликари показивали основне кораке у ликовној уметности. Сви становници општине такодје имају могућност да, уколико желе, посете колонију, друже се са уметницима и погледају многе друге пропратне програме.
Како је Радио Копријан писао ова Ликовна колонија је интернационалног карактера, те је поред уметника из наше земље, Коњарник посетио и велики број ликовних стваралаца из Русије, Словачке, Македоније, БиХ. У Коњарнику су током година стварали Радослав Јовић – Ујкин, Милован Пенков – Пенкасо, Сузана Павловић Милојевић, Јелица Ашанин, Александар Бајуновић, Драгана Бабић, Зорица Митковић, Наталија Радовановић, Милена Крстић, Надица Грбић, Мира Ковачевић, Миријана Богићевић, Кристине Валери, Ферди Булут, Филип Цакоски, Вања Кашавелска из Македоније, Радка Јорданова из Бугарске, Дајана Перић из Републике Српске, Зоран Стојановић – Зока и Александар Бајуновић, такодје из Републике Српске, као и Владимир Кожевников и Анатолиј Ивакин из Русије, а то је само мали број поменутих стваралаца из плејаде врхунских уметника који су узели учешћа у овом важном догађају и својим сликарским умећем допринели томе да Коњарник и околина буду осликани и тако овековечени.
Дугогодишњи селектор Ликовне колоније „Корени“ у Коњарнику, у општини Житорађа је Дејан Милетић из Народне библиотеке, који у изјави за Радио Копријан, каже да је ова установа кренула са идејом да направи један посебан догађај, који ће постати надалеко чувен. –И успели смо у томе. Ликовна колонија „Корени“ је расла и нарасла до интернационалног дешавања. То је самим тим, како истиче, и одговорност више да сваке године оправдају очекивања, али и надмаше претходно дешавање и унесу нешто ново. –И тешко је и лако бити селектор једне овакве колоније, јер наша колонија има душу. Знате, уметници с обзиром на то да им је овде било пријатно, желе да се врате, али ипак као селектор морате унети неке новине, начинити сваку колонију посебном. Али ја бих то назвао слатким мукама, као кад за утакмицу имате одличне играче, па просто не знате кога да одаберете. Тако и ја, морам да у мору одличних стваралаца вратим нека већ виђена имена и доведем нова. Идеја којом се водим је да спојим искуство и младост. Мислим да сам у томе успео. Из нашег краја већ има људи који похадјају академију, а своје прве потезе четкицом направили су на радионицама у оквиру колоније, попут Нине Момчиловић из Коњарника или Ивице Антанасковића из Житорађе. А онда с друге стране имате, као једног од учесника, Милована Пенкова који је био професор на факултету и онда сте урадили добар посао. Има сликара који су са нама од самог почетка, Радослав Јовић Ујкин из Лесковца на пример, који није пропустио ни једну колонију, био је и уметник домаћин, или познате сликаре наиве из Ковачице. Такође, имамо многе госте из иностранства, из Македоније из Босне и Херцеговине, Бугарске, Чешке, Словачке. Имамо одличну сарадњу са Републиком Српском из Академије уметности у Бањалуци, одакле нам сваке године долазе или њихови студенти или већ афирмисани уметници, и сви они се просто одушеве и нашим крајем и гостопримством кад дођу овде. Имали смо и идеју да се на радионицама са сликарима друже деца, младе наде и то је такодје једна одлична замисао, јер су ту професори, врхунски стручњаци и деца се одушеве.
Управо зато су, додаје, одлучили да за неко мало лепше време, када се прича са пандемијом стабилизује, одгоде овогодишњу Ликовну колонију, јер у постојећим условима није лако довести уметнике из иностранства, а нису, како истиче, желели неко компромисно и половично решење, тим пре јер је у питању јубиларно окупљање, за које је Народна библиотека, као организатор имала велике планове.
Током девет година Коњарник је посетило 116 сликара, а настало је, додаје Милетић, преко двеста уметничких дела. –Свако од уметника оставио нам је по две слике, а свако од тих дела одушевља. Планирали смо такође да на десетој колонији направимо и изложбу свих радова насталих током година. Од те идеје наравно не одустајемо и она ће такодје у неком будућем периоду бити реализована.
Иначе, домаћин колоније је годинама уназад Сики Димчић из Коњарника, с чијег етно домаћинства у подножју Пасјаче, пуца поглед чак до Ниша, што представља иделано место за одабир мотива за сликање. –Мени је припала велика част да будем домаћин ове манифестације и са задовољством сваке године дочекујем све ликовне ствараоце, учеснике колоније. Имам одличну сарадњу са Народном библиотеком и општином Житорађа и искрено се надам да ће наша сарадња трајати и даље. Иначе, Ликовна колонија „Корени“ је велики догађај за наше село, тим пре јер се налазимо на тако лепом месту да је већина дела која настане овде инспирисана управо овим окружењем. Налазимо се на 400 метара надморске висине, а поглед се одавде пружа све до Сечичевице и Ниша, а окружују нас и Радан планина и Јастебац.
Ипак, с обзиром на то да је пандемија коронвируса пореметила планове везане за организацију ове значајне и надалеко познате манифестације овог лета, Димчић је, како каже, одучио самоиницијативно да окупи неколико уметника, својих пријатеља, с циљем, додаје, да одржи континуитет и традицију да сваке године на свом имању угости врхунске сликарске виртуозе. –Троје мојих пријатеља сликара Радослав Јовић Ујкин из Лесковца, Љубиша Живадиновић из Ниша и Бранислав Миленковић Палма из Брзе били су неколико дана моји гости. Као подсетник на наше симболично дружење остале су ми њихове слике.
Радослав Јовић Ујкин до сада није пропустио ни једну колонију у Коњарнику, и како каже у разговору за ову емисију, не планира да пропусти ни једно будуће дешавање. –Остаће ми у сећању прва колонија, пре десет година, која је за локалну самоуправу била један несвакидашњи догадјај, коме су сви приступили са страхопоштовањем, и организатори и учесници. Сада се тамо осећам кад код своје куће, чему су допринели сви који у организацији колоније учествују, као и домаћини код којих боравимо, Сики и Гага. Организатори се заиста труде да нам створе најбоље могуће услове за рад, свих ових година њихово гостопримство је неизмерно, што врло инспиративно делује на нас сликаре. И даље звучи невероватно да једна сеоска средина има толико поштовања према ликовној уметности. И баш у томе је поента. Ја сам учествовао на безброј колонија, али ова је посебна и самим тим мени најдража. Зато се сви трудимо да дамо свој максимум, те могу рећи да је Ликовна колонија „Корени“ дика и понос општине Житорађа и југа земље и целе Србије и биће тако док год има оваквих људи у општини Житорађа и жао ми је што је ова година таква да смо сви остали ускраћени за многе лепе уметничке доживљаје.
Додаје да га идилични сеоски призори додатно инспиришу, с обзиром на то да је сликање старих сеоских кућа, којих у овом крају има на претек, мотив по коме је препознатљив. -Сликар је формиран када има рукопис који свако препознаје, а мој потпис су сеоске куће, које с намером да их сачувам и упамтим бар на платну, када већ у стварности пропадају, радо сликам.
Значајан траг, учествујући на три колоније, оставио је и Милован Пенков Пенкасо, познати ликовни уметник из Ниша, који је током боравка у Коњарнику Народној библиотеци оставио, како истиче, велики број слика, увек се трудећи, додаје, да на платна пренесе не само своје добро познате петлове, већ да ослика и све оно што карактерише колоније оваквог типа. – Као неко ко има преко три деценије искуства и ко је учествовао на преко 300 колонија, с правом могу рећи да се „Корени“ разликују од свих осталих колонија и да имају неку своју посебну драж. Свака част људима који то организју, а свака част и мојим колегама уметницима, који на колонији учествују. Сви ми уметници тамо стварамо са великим задовољством, тим пре јер остављајући свој траг кроз сликарство, исписујемо историју за неке друге, будуће, младе учеснике. Ја сам у животу насликао измедју 12 000 до 15 000 слика, на разним колонијима неколико хиљада сигурно, а на самој Ликовној колонији „Корени“ око тридесетак дела.
Поред тога како је истакао у разговору за Радио Копријан, велико му је задовољство што је имао прилике на многобројним колонијама, па и у Коњарнику да активно ради на сликарским радионицама са децом из тог краја, младим талентима, код којих је преданим пегагошким приступом развијао наклоност ка сликарству, те су нека од те деце касније кренула сликарским стопама. – Јако ми је драго што сам на многим колонијама, па и оној у Коњарнику држао дечје радионице и њима пружио им прилику да раде са правим професионалцима. То је једна посебна повезаност, када им се обезбеди један педагошки приступ, а ја као предавач у преко 13 школа и на факултету, имам доста искуства у томе. И деци је драго што раде са нама сликарима и то је још једна додатна драж, тим пре јер су нека од те деце касније уписивала уметничке школе.
С обзиром на позитивне утиске које носи из овог малог места у општини Житорађа, каже нада се да ће и наредних година бити део сликарског тима, а занимљиво је истаћи да поред тога што слика, радо пише и поезију, па је тако у једној од својих песама овековечио и колонију у Коњарнику.
Иначе, његов пратилац и радо видјен гост у Коњарнику је, такодје сликарка Сузана Павловић Милојевић. – Могу рећи да из Коњарника носим лепе утиске, позитивну енергију, памтим лепа дружења и прелеп додир са природом, као и гостопримство домаћина. Зато и оставимо велики број слика, великих формата, разних тема, тим пре јер тамо увек имамо инспирацију за рад. Везани смо за тај крај и увек се радо одазовемо када нас позову.
А радо виђен гост у Коњарнику на колонији „Корени“ је Рус Анатоли Ивакин. Он је за Радио Копријан истакао да је од како борави у Србији обишао око 50 села и градова, те га је пут одвео и до колонија у општинама Дољевац и Житорађа. У Коњарнику је каже заиста прелепо, као што је и слушао пре него што је дошао у тај крај. Захваљује се организаторима и додаје да му је жао што ове године због вируса ово окупљање није организовано, али изражава наду да ће од следеће године све бити много боље.
Поред свега тога, Народна библиотека организује у оквиру ове манифестације и многобројна пропратна културно-забавна дешавања. Гостима, уметницима, кроз пратећи програм, презентују се људски ресурси и програми из области народног стваралаштва и културе. Па је тако годинама кроз Ликовну колонију своје стваралаштво имао прилику да покаже и велики број песника, музичара, фолклорних ансамбала, организоване су и биоскопске пројекције на отвореном, а уметници су имали прилике да виде и православне светиње у општини Житорађа. Свега тога не би било, напомињу у овој установи, да нема подршке локалне самоуправе у Житорадји, која показује велико разумевање за овај вид уметности.
С обзиром на високе циљеве које пред себе постављају када је колонија у питању питали смо Дејана Милетића, селектора Ликовне колоније „Корени“, где види ово културно дешавање на рецимо двадесетогодишњицу њеног постојања. –Можда да угостимо сликаре са других континената, из свих бивших република и доведемо нека светски позната имена, да виде богатство наше општине и причу о нама рашире по свету.