Ђавоља варош један је од најзначајнијих и најатрактивнијих природних феномена у нашој земљи, који је ушао у ТОП 77, избора за 7 светских чуда природе. Налази се на око 80 км од Дољевца и специфичан је по много чему. То је геоморфолошки феномен, јединствен у Србији, а врло редак у свету и зато је проглашен за природно добро од изузетног значаја. Годишње га посети преко 40.000 туриста. Свакако, најпознатији је по 202 земљане фигуре, висине од 2 до 15 метара и ширине до 3 метра, са каменим капама на врху, али овај мистични локалитет нуди још много тога. Зато смо посетили ово, по свему, посебно место и ево репортаже о томе.
–До ових јединствених природних споменика, смештених између две јаруге, једне наравно Ђавоље, а друге Паклене, посетиоце води стаза дуга 850 м, узводно, долином Жутог потока, каже у изјави за наш портал, водич на овом локалитету Бранко Стевић.
Делује нестварно, да једна земљана фигура у основи широка до три метра, а висока десетак, опстаје под теретом каменог блока тешког и до сто килограма. Настале су процесом ерозије тла и јако киселе и минерализоване воде, процеса који траје вековима. Овако настале земљане стубове, остали климатски фактори, обликују у земљане фигуре чудног, готово нестварног облика и изгледа. Оне се зато и даље образују, расту, мењају, скраћују, постепено нестају и поново стварају.То значи да ерозивни процеси који вајају ово чудо природе и даље трају, па се изглед локалитета стално мења. Томе у прилог сведочи и формирање нових облика, десно од постојећих фигура, у Пакленој јарузи, видљивих са највишег видиковца, код којих је ерозивни процес тек започео, те зато носи име- Млада Ђавоља варош. Нарочито је овај призор занимљив увече, јер је простор осветљен технологијом лед диода, са 28 различитих боја, уз пратећу музику .
–О значају овог локалитета сведочи податак да је Уредбом Владе Србије стављен у прву категорију заштите 1995. године, а под заштитом државе је још од 1959., каже водич, Бранко Стевић. Предузеће А.Д. Планинка Куршумлија, додаје, управља овин националним добром и у последњих десетак година, овај локалитет добио је садашњи изглед.
Једину замерку коју опажамо, обилазећи овај споменик природе, односи се на дотрајалу, самим тим и небезбедну заштитну ограду.
На самом врху, налази и црква Св.Петке из 13. века, за коју се верује да има исцелитељске моћи, а недалеко одатле је и пешачка стаза здравља према Пролом бањи.
Али, то није све што овај тајанствени локалитет пружа.
Из Ђавоље јаруге извире тзв. Ђавоља вода, која и даље није у потпуности испитана, али се зна да садржи велики број елемената, попут алуминијума, гвожђа, калијума, бакра, никла и сумпора, чији је садржај екстремно висок , чак до 1.000 пута већи у односу на обичну воду за пиће.
Ђавољу воду одликује екстремна киселост, са високом минерализацијом, а значајно је поменути и Црвено врело још једну активну хидролошку појаву. Услед процеса оксидације гвожђа, ова вода, околном камењу даје необичну жуто-наранџасту боју.
Присуство многих хемијских елемената указује и на рударске активности. Наиме, пре више векова овде су се налазили рудници гвожђа, чија окна подсећају данашње генерације на активности наших предака. То су тзв. Саски рудници, чија су окна и данас видљива дуж стазе, а од четири њих, само једно окно је делимично истражено. Потичу из 13.века, када се овде ископавала руда гвожђа, али и олова, цинка, и у мањим количинама сребра и злата. Име су добили по Сасима, познатом Германском рударском племену тога доба.
Поред необичних феномена, још необичније легенде причају причу о овом локалитету. Једна каже да су, некада давно, овде живели скромни становници, привржени вери својих предака. То је, међутим сметало ђаволу који им је потурио „ђавољу воду“ , од које су заборавили на родбинске односе, те зато одлучили да венчају брата и сестру. Због тога их је стигла божја казна, па су сви сватови, са младенцима,остали окамењени.
Још једна од легенди о Ђавољој вароши приповеда о томе да фигуре предстваљају окамењене ђаволе које су људи дуго носили на леђима, трпећи зло и невоље. Преноћивши поред цркве Свете Петке, људи су се отарасили својих демона и они су остали окамењени.
-Око 40.000 туриста годишње посети ово подручје, углавном домаћих, али је запажено да се из године у годину, повећава и број иностраних посетилаца, каже за наш портал, наш саговорник. Цена улазнице је 350 динара, за организоване доласке, попут екскурзија 300, а бесплатна је за децу до 10 година старости.
Додајмо и то да је сваки од јединствених феномена, на истакнутим таблама детаљно објашњен, како на српском, тако и на енглеском језику. Пут од Дољевца до Ђавоље вароши добро је обележен путоказима, али је ова магистрална саобраћајница нешто лошија у подручју око Рудара. Без обзира на ове ситне замерке, Ђавоља варош је локалитет који свакако треба посетити.
Ј.К.
(Коришћени подаци из званичног проспекта Ђавоље вароши)