Пре 18 година је срушен режим Слободана Милошевића, а обележавање петооктобарских демонстрација сведено је на минимум. У медијима се може чути или прочитати тек понеко саопштење или спорадична изјава. Демонстрације су избиле пошто је Милошевић одбио да призна резултате избора за председника СР Југославије.
На изборима 24. септембра 2000. Милошевић је изгубио од кандидата ДОС-а и лидера Демократске странке Србије (ДСС) Војислава Коштунице. Демонстранти су на плато испред тадашње Савезне скупштине, а данас Дома Народне скупштине, стигли из читаве Србије у колонама аутомобила, аутобуса и камиона дугачким десетине километара, пробијајући булдожерима полицијске блокаде на путевима.
Сузавци које је употребила полиција нису били од користи за растеривање масе, па се убрзо и престало са пружањем отпора.
Око 15 часова, 5.октобра 2000.год. демонстранти на платоу испред Савезне скупштине, предвођени лидером Нове Србије Велимиром Илићем , ушли су у зграду савезног парламента.
Зграда је убрзо демолирана и запаљена, као и оближња зграда РТС-а у Таковској улици. Из зграде државне телевизије, која је деведесетих звана и „ТВ бастиља“, излазили су новинари који су тада уређивали њен програм, док је директор телевизије Драгољуб Милановић пребијен у оближњем Ташмајданском парку.
Један од јунака протеста био је и Љубисав Ђокић, познатији као Багериста Џо, који је својим багером предводио напад демонстраната на зграду РТС-а. Багер је током демонстрација погођен са више метака.
Полиција је убрзо престала да пружа отпор и придружила се демонстрантима. У вечерњим сатима 5. октобра 2000. грађанима се са терасе Скупштине Београда обратио нови председник СРЈ Војислав Коштуница, а наредног дана, 6. октобра Милошевић је признао изборни пораз и честитао Коштуници.
У демонстрацијама је погинула Јасмина Јовановић из Милошевца код Велике Плане, која је пала под точкове камиона. Момчило Стакић из Крупња преминуо је од последица срчаног удара. Повређено је 65 људи.
Слободан Милошевић је у априлу 2001. ухапшен због финансијских малверзација, а два месеца касније је изручен Хашком трибуналу где му је суђено за геноцид у Босни и Херцеговини, ратне злочине и злочине против човечности у Хрватској и на Косову. Умро је 11. марта 2006. од инфаркта, у својој ћелији у притвору Хашког трибунала.