У ЕДИЦИЈИ СЛУЖБЕНОГ ГЛАСНИКА „КОРЕНИ“ УСКОРО НОВА КЊИГА „ТОПЛИЦА И ДОБРИЧ“

У оквиру едиције „Корени“ објављена су фототипска издања из Српског етнографског зборника, али и студије о пореклу српских породица, њиховим миграционим кретањима и обичајима, објављене у другим издањима. Обласно груписана издања ове едиције „Службеног гласника“ употпуњена су поговорима који указују на релевантне студије и расправе објављене у последњих пола века. Првих 35 књига „Корена“ посвећене су предеоним целинама које обухватају средишњи простор Србије оивичен Дрином на западу, Савом и Дунавом на северу, Тимоком на истоку и Пчињом на југу.

Уредник ове едиције је Борисав Челиковић. Он је јуче у Народној библиотеци „Раде Драинац“ у Прокупљу изјавио да ће нове књиге у едицији „Корени“ бити везане за предеоне целине у сливу Јужне Мораве и најавио да ускоро излази 36. књига ове библиотеке – „Топлица и Добрич“, а до краја године још четири наслова у којима ће бити обухваћене предеоне целине „Лесковачког Поморавља“, „Горње Јабланице“, „Пусте реке“, „Бабичке горе“, „Доње Власине“, „Грделичке клисуре“, „Пољанице и Клисуре“ и „Врањског Поморавља“.

Иначе, насеља Топлице и Добрича остала су неистражена у Цвијићевом пројекту истраживања насеља и порекла српских земаља. Наиме, када је после 11 година од започетог посла 1906.године Јован Цвијић поднео извештај Српској краљевској академији, за Топлички округ дао је следеће податке: У Добричком срезу било је неиспитано 69 села и заселака, а испитаних 19; у Прокупачком срезу неиспитано је било 106, а испитано 6; у Косаничком неиспитано је било 94 села и заселака, а испитано 22. То се види из књиге Јована Цвијића „Насеља српских земаља“ (Годишњак Српске краљевске академије за 1906. годину, СКА, Београд, 1907.)

Борисав Челиковић

Уредник Борисав Челиковић на почетку своје нове књиге наводи:

 „Први рад који доносимо у овој књизи потиче с краја XIX века и то су белешке нашег великог етнолога Тихомира Ђорђевића, тада младог школског надзорника, који је вршио визитацију школа у Топлици, о старинама и становништву овог предела. Следе прилози Радослава Љ. Павловића. Први је о етничким померањима становништва као последици српско – турских ратова 1876-1878. године, који се у значајној мери односи на Топлицу. Други је део из његове рукописне заоставштине који се чува у Архиву САНУ, у којој је и рукопис о антропогеографским истраживањима предела Копаоника у која је укључио и шест села која данас административно припадају општини Куршумлија: Жалица, Сеоце, Штава, Мрче, Луково и Требиње. Оно што је забележио о овим селима доносимо у овој књизи. Недостатак антропогеографских истраживања покушаћемо да надоместимо студијама које су настале организованим истраживањима Етнографског института САНУ током треће четвртине XX века.“

То је монографија Видосаве Николић-Стојанчевић о етничким процесима и традиционалној култури Топлице, затим делови из демографских студија географа Вујадина Рудића који се односе на порекло становништва Топлице и посебно града Прокупља.

„Следе два прилога историографског карактера о насељавању Топлице током последње две деценије XIX века, познатог историчара Мите Костића и Илије Радуловића, професора географије у прокупачкој гимназији. Затим објављујемо радове о појединачним насељима. Прво антропогеографска истраживања етнолога Даринке Зечевић варошице Блаце, затим прилог о насељима и становништву у горњем току Бањске реке географа Косовке Ристић и делове студија Вујадина Рудића о становништву насеља Велика Плана, Барбатовац и Рача. На крају доносимо два прилога који се односе на предео Добрича: студију Миленка Марковића о насељавању становника из Војводине у добричка села Алескандрово и Нова Божурна и антропогеографска истраживања Александрова Даринке Зечевић“, истиче Челиковић.

Даље се говори о Тихомиру Р. Ђорђевићу (1868 – 1944), етнологу, историчару, универзитетском професору, редовном члану Српске краљевске академије, редовном члану Скопског научног друштва, дописном члану ЈАЗУ, члану Словенског института у Прагу, чија библиографија броји више од 700 библиографских јединица. О даљем садржају обимне и врло интересантне књиге сазнаћемо након изласка из штампе и промоције, што са нестрпљењем очекујемо.

„Службени гласник“ настоји да у „земљи у којој се олако заборавља и расипа културно и научно наслеђе“, како је једном приликом истакла Јелена Триван, директорка и одговорна уредница ове издавачке куће, да у до сада објављеним књигама представи истраживање српских земаља, становништва и обичаја и врати у жижу научног истраживања оно што је давно започео Цвијић са сарадницима, те да студије Јована Цвијића и његових сарадника објављене у Српском ентографском зборнику СКА, поново врати у српску културу и то у изворном облику, али на нови начин.

Љубиша Милошевић, Борисав Челиковић, Драган Огњановић и Славиша Бојовић у народној библиотеци Раде Драинац у Прокупљу

„Тако ће у корпусу од око 80 књига бити обухваћен српски етнички простор са најзначајнијим написаним студијама о насељима, пореклу становништва и обичајима. Ова библиотека не може променити историјске токове и процесе који су се догодили или ће се догађати, она не може вратити потомке у завичаје предака, не може зауставити замирање српских села, али може оставити траг о постојању и трајању, указати на корене. Она је заоставштина за будућност потомцима да знају ко су, шта су и одакле су“, рекао је Челиковић на представљању ове едиције у Српској академији наука и уметности, јануара прошле године.

Он је тада рекао да је у плану да се у наредних тридесетак књига прикупе и објаве студије о предеоним целинама у Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Македонији, Грчкој, Румунији, Мађарској, Словачкој, Украјини, Словенији и Италији у којима Срби живе данас или су некада живели.

Аутор: Невена Милошевић
Фото: Редакција

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *