На жалост сведоци смо свакодневног пада друштвених норми, односа као и свега оног што чини једно друштво сигурним и безбедним за живот. Трафике које нису у функцији су већ одавно на мети вандала, тако да изгледају као да су имале сусрет са булдожером иако су на сасвим коректно изабраном месту. Ипак су сваке ноћи изложене ломљави стакала и зидова, без разлога.
Асортиман деструкције је ноћас проширен на нове стајеће објекте. Наиме, ноћас око 01,00 часова по слободној процени вероучитеља Горана Антанасковића, на његовом Рено-у 5, којим се већ 18 година вози на посао у 10 села, разбивено је стакло. Без икаквог разлога. Ауто је паркиран испред куће, не на тротоару и не на коловозу, практично може се рећи у дворишту. То је већ други атак на тај ауто, јер је пре пар година неко отргао задњи брисач са истог.
Догађај је пријављен дежурнима у ПС Житорађа, који су крајње професионално и одговорно извршили увиђај и сачинили записник.
Сама вредност штете и није примарни проблем у овом и оваквим случајевима, већ једно озбиљно питање: „ куда то ми идемо“ ? Одакле такав порив за деструкцијом, уништавањем, разбијањем, наношењем штете неком другом без разлога. Већина контејнера, саобраћајних знакова, путоказа и сл, у врло кратком року бивају или уништени или озбиљно оштећени.
Докле тако? У шта смо се претворили? Да ли је безразложни вандализам наша нова стварност, и шта то неко ради у ноћним часовима, да му на ум падају тако деструктивне идеје и где је томе крај, ако га има? Морали би смо сви као друштво да се на сваком кораку потрудимо да се овакве ствари не догађају, већ да сву енергију усмеримо ка нечем бољем и часнијем, у нади да се овакве ствари неће догађати у будућности.