Удруженим напорима свих нас једино познато станиште пољског кукурека у Србији, уз железничку пругу у Малошишту, биће сачувано. Наиме, како је Радио Копријан већ извештавао, због реконструкције пруге Ниш-Лесковац овој локалитет, за који је Министарство за заштиту животне средине покренуло поступак заштите, био је угрожен, те је пољском кукуреку претила опасност да буде избрисан са мапе наше земље. То се на срећу и биолога и љубитеља природе неће десити, јер су надлежни успели да надју решење.
Како је у разговору за Радио Копријан рекао Данко Јовић из Завода за зашиту природе из Ниша станиште ће бити привремено исељено, а кад се радови на тој пружној деоници заврше биће враћено и то је бо најадекватнији начин да се ова биљка сачува.
–Хумусни слој земље, дебљине двадесетак или тридесетак центиметара у коме се налази семе те биљке биће пажљиво склоњен и одложен на страну док се грађевински радови заврше. Након тога хумус ће бити враћен на садашњу локацију, рекао је Јовић.
Скидање дела земљиште на којем расте ова угрожена врста требало је да буде обављена данас, али је одложено за четвртак због лоших веменских услова. До тада се неће изводитио радови на месту где расте кукурек.
–Биљка се не може трајно преселити негде другде, јер оне не опстају на одређеном месту без разлога, већ због тога што им погодују одредјени микроклиматски услови, наглашава Јовић.
Подсетимо, Мнистарство заштите животне средине покренуло је поступак заштите пољског кукурека у Малошишту, на површини од око 2 хектара, с обзиром на то да се ради о једином познатом станишту ове биљке у Србији. То значи да није дозвољено предузимати активности које би могле наштетити једној од најугроженијих врста у флори Србије.
У ранијем периоду, нажалост, нисмо много бринули о овом благу које имамо, јер локално становништво није ни знало за њега, па смо били сведоци да је то станиште било наружено смећем, шутом, а често је уништавано и намерним изазивањем пожара како би се спалило околно растиње и коров. Сада је додатно било угрожено радовима на реконструкцији пруге, али захваљујући разумевању Железница Србије, ангажовању свих надлежених институција, појединаца, као и наше медијске куће, ипак ћемо успети у намери да сачувамо овај „драгуљ“ природе.
Ј.Козомара