У Србији је тренутно забрањено узгајање ГМО производа, али ће нас отварање поглавља 30 у преговорима са ЕУ и чланство у СТО (Светска трговинска организација) приморати да законски дозволимо промет ових производа, од чега страхује велики део стручне, домаће јавности. Међутим, постоји начин да држава увођењем ригорозних мера захтевног система регистрације, обележавања и праћења ГМО производа који се пуштају у промет, онемогући њихов промет, али је питање да ли ће то бити урађено, иако стручњаци тврде да је могуће. Какве су последице слободног промета ГМО организама у Србији за наш портал говори агроекономиста, редовни професор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду, Миладин Шеварлић.
–Поглавље 30 регулише обавезу нове чланице или кандидата за чланство да пре уласка у ЕУ постане чланица Светске трговинске организације (СТО). СТО, напоменуо бих, није надлежна за производњу, већ за послове промета роба, услуга и капитала. А то значи да је основна тежња у том процесу предаја на тацни, буквално, нашег тржишта хране, које је вредно 5 милијарди долара, страним компанијама које производе ГМО, као и онима који гаје ГМО организме, међу којима су највећи произвођачи Бразил, Аргентина и САД. То је суштина проблема. Постаћемо трајно зависна земља, јер нећемо бити у могућности да користимо своје саднице и семе, што је основни услов одрживости једне земље и њене самосталности. Само онај ко је у могућности да гаји сопствено семе за пољопривредну производњу и има развијено сточарство, има независност у производњи хране, те је прехрамбено безбедан. Замислите шта би се десило у случају ратова, блокада, санкција, што смо већ искусили. Остали бисмо без хране.
Како даље истиче професор Шеварлић не постоји никаква гаранција да су ГМО производи безбедни за употребу, тј. здравствено безбедни за људску исхрану и то је најбитнији разлог што је њихов противник, поред већ поменутог социјално-економског разлога. Заговорници ГМО као један од аргумената истичу да није доказано да је ова храна небезбедна за људе, међутим професор Шеварлић категорично одбацује те тврдње.
– Када купујете нови аутомобил тражите ли доказ о његовој безбедности или вам је довољан аргумент да до сада није било већих проблема у његовом коришћењу? Ако је за ауто потребан сертификат о безбедности, зашто иста пракса не важи и за храну и лекове? Осим тога, небезбедност ГМО хране није само теорија. Практична истраживања доказала су њихову штетност. Наиме, студије рађене у многим земљама попут Енглеске (још 1996.) и Француске (проф. Сералини из 2012.године), да не спомињем Русију где је такође проучавано ово питање, показала су да је коришћење ГМО кромпира и кукуруза оставило значајне последице на експерименталне пацове. Већ друга генерација ових животиња имала је у великом проценту значајне промене на унутрашњим органима, трећа генерација велики број јединки које су оболеле од канцера, док је четврта генерација има проблем са репродукцијом. Замислите онда, шта ће бити са људима, каже наш саговорник.
Коментаришући информације које су се појављивале у медијима а тичу се присуства ГМО у увозним прехрамбеним производима, у слаткишима, затим у месу и месним прерађевинама увезеним из земаља Латинске Америке, које су највећи произвођачи ГМО у свету, професор Шеварлић, то истиче као аргумент слабе или никакве контроле нашег тржишта хране, те самим тим сматра да идеја да се законом дозволи промет ГМО, а онда прописима толико закомпликује њихов промет, да га готово учини немогућим, није најбоља, јер сумња у могућност и жељу државе да то заиста и уради.
–Ја први не верујем у ту опцију, нарочито уколико би се доношење тих прописа одложило за период после одобравања промета ГМО. Такве прописе треба донети већ сада. Ја се даље залажем за то да се сва ГМО храна прогласи небезбедном за људску употребу и сматрам да је и Србији неопхдно једно свеобухватно истраживање на ту тему, пре било какве легализације промета ГМО, што је међутим скупо. Такав један експеримент који је у Француској спровео професор Ерик Сералини, ког сам већ поменуо, у трајању од две године, коштало је 15 милиона евра, али је показало погубно дејство ГМО на ескперименталне пацове. Ми смо већ имали неколико афера са ГМО у увозном месу и месним прерађевинама, а што је још горе ти производи су имали ознаку географског порекла из Србије, иако потичу из иностранства. Познато је међутим, да подручје за које се тврдило да је место порекла стоке нема капацитете да обезбеди толику производњу, што доказује да су малверзације могуће, а да ће могућност за тако нешто бити још већа уколико се промет ГМО озакони, истиче професор Шеварић.
Он, на крају нашег разговора, истиче да решење ипак постоји и да ГМО не мора да постане наша реалност, што се многи труде да нам прикажу.
–Најпре треба расписати референдум у Србији, како би јавност дала свој суд о томе. Напоменуо бих да је у предходном периоду велики број општина, њих четири петине, донео одлуку о забрани производње и промета ГМО (прим.аутор. општина Дољевац није била међу њима), а и ја сам покушавао више пута у Скупштини Србије да то питање актуелизујем, што није наишло на разумевање надлежних. Међутим, могуће је донети мораторијум(одлагање), којим би се забранио промет и производња ГМО на одређени период од рецимо 10, 20 година. Тај мораторијум можемо да правдамо социо-економским разлозима, не морамо да истичено здравствене аргументе и то онда не онемогућава наш пријем у ЕУ. Значи могуће је бити чланица ЕУ, а да се притом не дозволи промет ГМО, закључује Миладин Шеварлић.