Традиционално окупљање аутора писаних речи одржано је и ове године у Народној библиотеци у Житорађи. Манифестација је била и свечаног карактера поводом дана оснивања Народне библиотеке Житорађа, а то је 18. децембар 1995. године.
На самом почетку програма било је речи о оснивању, раду и плановима библиотеке, када је, између осталог, најављено неколико нових манифестација чија ће организација бити спроведена у наредној години, а то су: „Дани комедије“, „Потпеченкијада“ и „Фолклорна манифестација – Вратимо се коренима“.
Године 1958. направљен је први задужни дом у Житорађи у оквиру ког је био и Дом културе. Од тридесет села у општини, двадесет је добило Дом културе. Данас функционишу само два и то у Житорађи и Држановцу.
Народна библиотека у Житорађи основана је 1966. године и као таква функционисала је до 1970. године када је трансформисана у Дом културе, да би 18. децембра 1995. године објединила рад у свим областима културе.
Завичајни фонд народне библиотеке Житорађа је својеврсни општински архив који садржи преко 300 докумената. Ту су књиге, списи, публикације, видео и аудио записи и новински чланци о општини Житорађа.
Додељене су захвалнице људима који су несебично помагали у раду као спољни сарадници библиотеке. И то, Горану Антанасковићу који је током целе године био активан са својим хором БИСЕРИ и увек на располагању библиотеци, затим Милици Антанасковић и Немањи Тонићу који су у протеклој години више пута били задужени да воде програм на манифестацијама које је библиотека организовала.
Озбиљан сегмент библиотечке делатности је стимулисање писане речи. Народна библиотека Житорађа и Локална самоуправа у складу са својим могућностима помажу ауторима из општине. У протеклој години три аутора из општине Житорађа издало је своје књиге.
Стамен Миловановић из Дубова написао је и издао роман „Е то се зове љубав“, чији је издавач Народна библиотека Житорађа. „Што се тиче овог романа, он је предвиђен за тинејџере, што не значи да и одрасли не могу да га читају, обично деца не могу да читају оно што читају одрасли, али зато одрасли могу да читају исто што и деца. То је један роман о оном периоду када се говорило да ће бити смак света и да је једино место сигурно у Србији планина Ртањ. Једног дечака родитељи шаљу код деде на Ртањ како би се барем он спасио. Тако почиње радња овог романа“, истакако је Стамен Миловановић. Иначе, Стамен је добиник Петроварадинске плакете 2018 године, као и прве награде за кратку причу која ће му бити уручена у Лепосавићу.
Добитник Петровданске повеље за 2018 годину Мирољуб Мића Вулић, аутор књиге „Добричко перо“ истакао је како је ово седми сусрет по реду аутора писаних речи и како је основни циљ свега овога првенствено дружење свих аутора из општине, те да би требало покренути иницијативу за формирање Удружења књижевника општине Житорађа. У својој књизи, на којој је радио две године, обухватио је 98 писаца из Добрича. Међу њима има доста младих, на шта је, како је истакоао Мирољуб, посебно поносан. Нажалост има и оних који више нису међу нама, те ће ова књига достојно чувати успомену на њих. Исто тако у књизи су обухваћени наши познати писци, као и они који нису објавили ниједну књигу, али су заслужено у овој. Књига је имала четири промоције, у плану је промоција у Нишу, као и у Београду.
Бранимир Ђорђевић, аутор романа „Дневник“ истакао је како је све мање читалаца и како је писцима потребна помоћ у виду Удружења књижевника и неких додатних манифестација како би добили више простора за промовисање својих дела. Промоција његовог романа „Дневник“ одржана је у Житорађи, Нишу и Прокупљу. У наредном периоду биће одржана у Дољевцу и Куршумлији.
И овога пута Дане Стојиљковић је одушевио присутне казивањем својих незаборавних стихова. Дирљива је и његова прича о песми коју је посветио својој мајци објављеној неколико дана пре њене смрти. Песник из Дубова на питање своје мајке да ли му је та песма објављена одговорио је потврдно, мислећи да је слагао. Међутим када је отпутовао за Београд речено му је да је његова песма објављена под насловом „Зима на станици пролеће“.
Посетиоци су имали прилику и да уживају у афоризмима Слободана Милошевића из Горњег Дреновца. Зоран Николић се и овога пута представио својим песмама објављеним у више књига, а исто тако и афоризмима. Песникиња из Влахова Драгана Јовановић прочитала је две своје песме.
О својој књизи о Добричу говорио је професор др Бошко Прокић који је истакао: „То је књига у два тома. У првом тому, у првој књизи су основе и неке друге карактеристике Добрича, где сам ја обрадио 16 карактеристика почев од имена и територије до сличности и разлике између Добрича и Топлице. Друга књига је Добрич кроз историју. Од првих тренутака када се Добрич помиње, а то је 14 век. Други том је у ствари статистичка слика Добрича. То је опет књига из два дела, доста обимна, а други део ће бити о знаменитим личностима и новим карактеристикама Добрича. Информација до које сам дошао радећи на овој књизи и која ме је јако обрадовала је да у Добричу има регистрованих 24 доктора наука. Средина која има преко сто људи који пишу, средина која има 24 доктора наука, средина која има тако истакнуте уметнике у разним областима забавног и стваралачког живота, који су запажени, не само у Србији и бившој Југославији, него и шире, средина која данас може да се хвали да свако село има десетак и више људи школованих најмање факултетском школском спремом, више није онај Добрич о коме су многи причали, него нешто друго, и сваки човек из овог краја треба са поносом да изговара да је Добричанин.“
Публициста Љубиша Милошевић је говорио о ревитализацији културне баштине југа Србије и упознао присутне са садржином часописа „Слово југа“, који је у последња два броја пристојан простор посветио његовим текстовима о Добричу. Такође је указао на добру праксу портала Добричке интернет новине, на чијим страницама је од краја 2017. године објавио већи број текстова о Добричу у колумни под називом „Кровови и огњишта села Добрича“. Читаоци су са великом пажњом пратили одломке из књиге професора др Бошка Прокића о Добричу и његовој родној Горњој Расовачи. Прокићева књига ће бити мултидисциплинарно и најсвеобухватније дело о овом пределу и људима, досад недовољно истраженом и скоро заборављеном. Наша редакција ће и даље наставити са објављивањем његових оригиналних научних текстова за које стручна јавност даје високе оцене.
Запажени су и текстови о црквама и црквиштима дољевачког краја и општине Житорађа и о знаменитим и истакнутима личностима дољевачког краја, аутора Марије Јовановић, Јелене Козомаре и Горана Антанасковића. Бриљантни су прилози песника Властимира Ценића на добричком дијалекту. Редовно су објављивани спортски извештаји, као и вести о актуелним догађајима. Иначе, оснивач портала је Дејан Динић, коме читаоци дугују велику захвалност. Како општине Житорађа, Мерошина и Дољевац, осим радио Копријана, немају своја информативна гласила и локалне листове, неопходно је да се што већи број ствараоца из Добрича представи својим делима и прилозима, закључио је Милошевић.