Крај јесењег дела претходне сезоне донео је много турбуленција у фудбалском клубу Житорађа, промене у играчком кадру, и могло би се рећи тада у том тренутку хазардерску одлуку искусног фудбалског лисца Ивана Јовановића, да на гол стави тада 16- годишњег Андрију Илића.
Претила је та одлука да у почетку буде Дон Кихотовска борба с ветрењачама али ипак млађани Илић је бреме које му је Јовановић ставио на плећа јуначки поднео и понео тим својим одбранама ка останку у Зони.
Неретко је овај ”дечак” на голу који је рођен 2002. године, директно утицао на ток меча својим одбранама у пресудним тренуцима, а за добре роле неколико пута и од стране новинара Спортског Журнала проглашаван је играчем утакмице док је готово у сваком мечу био међу најбоље оцењеним појединцима своје екипе. Данас искуснији за сезону у сениорском фудбалу, Андрија Илић један од најбољих голмана у Зони, и међу талентованијима на југу, се бори да задржи статус ”јединице” поред искусног Глиговића и препорођеног Вељковића.
Ми смо искористили прилику, и у дану када нема тренинге разговорали смо са овим момком о плановима за сезону и даљу каријеру. Припреме за нову сезону су у јеку, из клуба најављују јуриш на Српску лигу а о дометима ФК Житорађа, Илић каже:
– Па мислим да можемо да нападнемо Српску лигу, али то неће бити лако. У клуб су дошли веома искусни и квалитетни играчи који требају да се уиграју са остатком екипе. Али не кажем да није немогуће да се обистини сан о Српској лиги, јер мислим да заиста имамо квалитет за тако нешто.
Када дечаку од 16 година поверите најодговорнију позицију на терену, сигурно је да играч осећа веће оптерећење од мотива, међутим са младим чуваром мреже Житорађе то није случај.
– Мотив је код мене већи од оптерећења. Увек постоји, ту је тера те да се доказујеш. А што се оптерећења тиче нормално је да постоји, али то је неко минимално оптерећење с обзиром да имам подршку од свих својих саиграча. – искрен је овај 17-годишњак.
На позицији голмана Житорађани су добили појачање у виду познатог српсколигашког голмана Глиговића, а ту је и препорођени Вељковић те ће тако Андрији бити теже да сачува статус него прошле године.
– Трудићу се да оправдам поверење тренера и ове године. Конкуренција је стварно јака, што је добро, те се надам да ћу сачувати свој статус у клубу. На мени је да то заслужим поново радом на тренинзима и одбранама. – објашњава Илић.
Као најмлађи у екипи, редовно прима савете од старијих и далеко искуснијих играча и људи из клуба, међутим, савете тренера Јовановића, Андрија апострофира као кључне за његов развој.
– Сви ми подједнако дају савете који ми стварно много значе. Највише ми, додуше, значе савети тренера Јовановића, који се прошле сезоне залагао за мене, указао ми поверење и давао мноштво корисних савета.
Као и сви клинци када крећу да котрљају бубамару и Андрија има своје дечачке снове, а његов највећи сан је да једног дана понесе број ”1” београдских црвено-белих.
– Дечачки сан ми је да једног дана обучем дрес Црвене Звезде. Наравно, за то треба да се вредно ради и тренира, али сам ја спреман на све то. У сваком спорту, а поготово фудбалу, срећа је незаобилазан фактор. Предамном је дуга каријера, надам се успешна. Једно је сигурно нећу се зауставити док не остварим све своје циљеве, а када ће се то десити не знам. На мени је да учим, тренирам и напредујем, а труд ће се кад тад исплатити. – објашњава Андрија, који додаје да свог узора види у Шпанцу Давиду Де Хеи, голману Манчестер јунајтеда.
– Узор ми је по мени најбољи голман данашњице, Давид де Хеа. Кажу да сам сличан њему по конституцији и да подсећам на њега по покретима и парадама. А и мени је некако он баш због тога најдражи, те бих једног дана волео да постигнем макар приближно оно што је и он. – објашњава Илић.
Андрији и његовим саиграчима предстоји дуга и тешка сезона која почиње већ 18. августа, а млади чувар мреже каже да верује да ће екипа и он бити на висини задатка и успети да оправдају очекивања управе и навијача.
– Оно што ја могу да кажем да ћемо се свим срцем трудити да остваримо зацртане циљеве, даћемо свој максимум а да ли ће до тога доћи остаје нам да видимо.
Сигурно је да ће се у будућности много писати о овом дечаку, и није искључено да за коју годину буде једна од звезда домаћег фудбала. До тада пред њим је дуг пут, а он почиње првим кораком, који је везан за Житорађу и њен атак на Српску лигу.