”Ослонци стварани годинама су веома уверљиви и пружају сигурну гаранцију да са оптимизмом гледамо на будућност. У првом реду због великог интересовања за рукомет код млађе популације обадва пола, изворни стручни кадар и солидних услова за бављење рукометом . Гаранција су да ће РК Житорађа увек постојати и увек бити млад због постојања омладинског погона. Регистровано је око тридесетак пионира и кадета ”
Тако је писао Мирољуб Мића Вулић, у својој књизи ” 50 година рукомета у Житорађи” . И данас се са још већим жаром у Житорађи посвећује пажња млађим селекцијама. Ваљда зато што су и омладинци Житорађе навикли публику и управу клуба на успехе. Ако кренемо од генерације 1998. Генерација ових момака је у три наврата играла државно првенство, односно завршни турнир међу 16 најбољих екипа из Србије. Из те генерације су сада првотимци Дејан Илић, Благоје Марковић, Ђорђе Крстић, и Стефан Станковић. Данас, тренутно се највише наде полаже у кадете рукометног клуба Житорађа. Односно, дечаке рођене 2003. и млађе, ови момци су на прошлогдишњем државном првенству били 9 од 16 екипа у својој генерацији. Треба напоменути да су из те генерације ове полусезоне шансу у првом тиму добили Веселин Маљевић и Ђорђе Костић, а највише простора је добио најталентованији рукометаш у генерацији Урош Станковић. Иначе, Станковић и Маљевић су репрезентативци централне Србије, а из генерације ”1998” Душан Златановић је у неколико наврата носио дрес репрезентације.
Оно што је интересантно је то да је све играче изнедрио Миомир Маљевић. Заштитни знак Рк Житорађа, поред тога што је своју играчку каријеру посветио овом клубу, и сада као играч у пензији је незаменљив шраф у функционисању клуба. Само популарни ”ПАЈА” зна како се обезбеђује малишанима из Житорађе, опрема за тренинге, превоз на утакмице, храна.. итд. Од пре две године се раду са млађим селекцијама прикључила још једна легенда овог клуба Топлица Денић. Он тренутно ради са генерацијом момака рођених 2005 и 2007 године. А и своје тренерско знање преноси на дечаке и девојчице из Пејковца, њих 45 укупно, узраста од 11-12 година. Ако све саберемо рукометни клуб Житорађа, у својој школи у Житорађи има у три генерације (2003,2005,2007) укупно 35 дечака и 15 девојчица, што чини укупно збирно 50 детета у омладинском погону. Када томе придодамо и 45 детета из Пејковца долазимо до цифре од 95 играча у омладинском погону. Овом бројком може да се похвали свега пар клубова у Србији, али оно што Житорађане издваја од осталих је то, да свако од ове деце тренира потпуно бесплатно, јер чланарине нема. И људи из Рк Житорађа овде не намеравају да стану, на недавној додели признања спортистима Житорађе, Миомир Маљевић је најавио отварање још две школе у Лукомиру и Црнатову. Што значи да ће сигурно у скоријем временском периоду више од 120 детета чинити рукометну породицу из Житорађе, што је податак за свако поштовање.
Можда је ово пут којим треба да иду сви клубови у Србији, сведоци смо, годинама уназад слабих издања наше репрезентације и клубова, а овај текст доказује да имамо будућност.
Житорађа тренутно игра најбољи рукомет од оснивања клуба, тренутно су лидери Прве лиге Исток и потенцијални суперлигаши. Тренутно је 9 првотимаца млађих од 20 година, и сви су изданци сопствене школе рукомета, а када узмемо у обзир ове бројке и целокупан систем рада у овом клубу, Житорађа не брине за будућност. А сигурно да ће са овако темељним приступом свему, уз мало боље услове, у некој скоријој будућности можда заузимати и озбиљније место на рукометној мапи Србије.
Свакако да на крају овог текста треба поменути имена која је дала Житорађа нашем рукомету, између осталих, проф.др. Саша Марковић и доскорашњи репрезентативац Ненад Вучковић. А у будућности ће их надамо се бити још више.
Све је ово на један леп начин Мића Вулић објаснио у својој књизи слоганом
”МАЛО МЕСТО, ВЕЛИКИ РУКОМЕТ! ”
2018-01-17