Мирољуб Вулић га у својим књигама описује речима ”мајстор за све спортове” , а колике су његове заслуге за спорт у Житорађи и Топлици говори податак да је први спортиста из овог краја о коме ће бити написана аутобиографија. Радован Милетић – ”Ћаско” има 77 година, а у својој Житорађи и Добричу је познат као најсвестранији спортиста свих времена. Цео свој живот посветио је спорту. Прво се бавио ”краљицом спортова” у чак три дисциплине, скок у вис, трчање на 800 и 1500м. У скоку у вис је као средњошколац био неколико пута првак Београда са скоком од 1.85м, а запажене резултате бележио је и у тркама. Поред атлетике, упоредо се бавио фудбалом и рукометом. По одслужењу војног рока враћа се у родну Житорађу из Београда где са Благојем Марковићем оснива ”Рк Задругар” односно данашњи ”Рк Житорађа”. Да је спорт његов живот показује и податак да га је изабрао као животни позив, наиме, Милетић је 40 година био професор физичког васпитања у школи у Житорађи. Поред ових спортова био је успешан и у: стоном тенису, пливању, боксу, риболову, џудоу, планинарењу и бициклизму. У рукомету и фудбалу је био: играч, тренер, функционер. На травнатом тепиху је провео 10, а на паркету 14 година. Како каже никада му није било тешко да игра и две утакмице дневно, јер једноставно спорт је његов живот.
– Пошто су се у моје време утакмице играле само недељом, дешавало се да преподне играм рукометну утакмицу а поподне да идем на фудбал. И никада ми то није тешко падало, јер сам играо увек из љубави и жеље да изађем као победник. – каже нам ”Ћаско” на почетку нашег разговора.
Свој надимак по коме је препознатљив у Житорађи је добио још у средњошколским данима, када је за време распуста из Београда долазио кући.
– Кад год бих за време распуста дошао кући, увек бих посећивао локалну посластичарницу коју су тада у то време држали Горанци. Како је једног дана била велика гужва, а конобар није знао како се ја зовем он ме је упитао ”Ћаско, а ти шта ћеш?” ја сам поручио и касније га питао зашто ме тако ословљава, он ми је тада рекао да много личим на једног његовог рођака који се зове Ћаско. То су чули мештани који су се у том тренутку затекли и то је касније остао надимак по коме сам препознатљив у Житорађи.
Међу мештанима ове мале вароши постоји шала да ”Ћаско само није добар у спортовима који још увек не постоје”. Редован је учесник у пливању за Богојављенски крст, а једини је три пута заредом био шампион, последњи пут у својој 70-ој години. Такође, оно по чему се Радован Милетић издваја од других јесте да је спасао више од 20 људи од дављења, и научио око 1000 непливача како да пливају, током свог курса пливања који је годинама држао.
– Често сам пливао за крст, и онда ми је временом досадило после 5-6 победе, тако да сам се пре пар година повукао. Податак да сам спасао више од 20 живота ми доста значи, али ја верујем да је то ипак и Божја воља да се баш ја нађем у том тренутку када се дешавају несреће тим људима и да им помогнем. Током своје професорске каријере сам на обукама непливача научио више од 1000 људи како да пливају, што ми је посебно драго. Старији мештани Житорађе који се сећају Ћаскових играчких дана кажу да кад год би био слободан ударац за његову екипу, а Милетић у том тренутку на терену то је сигуран гол. На утакмици против Буковика из Ражња је чак три пута матирао голмана противника из слободњака, а на ту цифру додао је још 4 поготка из игре и меч завршио као седмоструки стрелац. И у рукомету је био ”голгетер” а открива нам да му је најдража утакмица коју је одиграо на дан свог венчања.
– Није било дана када сам ја пропустио утакмицу на рукомету или фудбалу. Међутим, једном приликом, на дан свог венчања требали смо да играмо рукометну утакмицу. С обзиром да сам знао да ми из куће неће дозволити да одем да одиграм меч, ја сам се искрао и без знања укућана одиграо меч на коме сам постигао 16 погодака, и моја екипа је победила, а ја сам касније отишао да се оженим. – прича нам са осмехом на лицу Радован.
Ипак, фудбал му је донео највећу популарност у његовој варошици, како каже, Житорађани живе за недељу и фудбалски меч, с тога су мечеви те екипе били најпосећенији. Он је после завршетка каријере био и тренер млађих селекција које данас води његов син Милан. А пет година је и самостално водио женски фудбалски клуб у Житорађи. Највећи успех у тренерској каријери му је освајање државног првенства у малом фудбалу са ученицима основне школе.
За то што и дан данас у 77-ој години живота са локалним младићима игра фудбал, баскет или стони тенис захваљује Богу, јер како каже он му је омогућио да се роди са талентом за спорт.
– Ја верујем да као и код спасавања дављеника тако и код спорта, да ми је Бог подарио тај таленат да ми сви спортови леже. И данас играм са момцима који се скупе на школском игралишту фудбал, кошарку или стони тенис и трудим се да им пренесем своје знање. Међутим, никако да наиђем на неког ко ће да ме победи. – још једном нам кроз смех прича ”Ћаско”.
Данас када погледам, млади момци и девојке се опредељују за спорт највише због материјалних ствари које модеран спорт може да им понуди, некада је то било другачије, ми смо то играли аматерски из љубави, и никад нисмо желели да изгубимо.
Своје пензионерске дане проводи пливајући, трчајући и дижући тегове, а одређено време посвећује риболову и планинарењу. Недавно је са планинарима из Житорађе ишао на освајање Пасјачког врха, као најстарији учесник.
Колико му је спорт помогао у животу говори податак да је до своје 70. године код лекара ишао само због спортских повреда, и додаје да му је картон у локалном Дому здравља отворен тек пре пар година. Поред спорта за здрав живот и младалачки дух највише захваљује одређеним навикама.
– Никада у животу нисам ни пушио, ни пио. Једном за време средњошколских дана док сам чекао тадашњу девојку која на крају није дошла, у једној кафани у Београду попио чашицу вињака. После те главобоље коју сам проживео сам рекао себи да никада у животу нећу пити, чега се ево придржавам и дан данас.
За све млађе нараштаје, који планирају да се баве спортом Радован Милетић има јасну поруку:
Живите спортски. И волите спорт. Без љубави према ономе што радиш, нема успеха. – тако завршава разговор за наш сајт, спортска легенда Житорађе и Топлице, Радован Милетић ”Ћаско”.
*ЗАБРАЊЕНО СВАКО ПРЕУЗИМАЊЕ ТЕКСТА ИЛИ ФОТОГРАФИЈА БЕЗ ОДОБРЕЊА РЕДАКЦИЈЕ ИЛИ АУТОРА!