Да нечије мало неком другом може значити много показује и хуманост дољевачког професора физичког у ОШ „Вук Караџић“ и познатог певача Мирослава Стојковића Ћосе, који је након приче која се појавила у медијима, о девојци Марији Лазаревић из села Липовац крај Тополе, која иако и сама живи у тешким условима, своја знања и интересовања жели да искорити за развој свог краја, одлучио да јој притекне у помоћ. Наиме, Марија, агроном по струци, са баком и болесном мајком одржава сеоско домаћинство, а поред свега тога нашла је времена да без ичије помоћи отвори свој сајт, једини у том крају и посвети се информисању тамошњих људи о свим значајним темама.
Медјутим, с обзиром на ограничене техничке могућности, није јој лако да се у потпуности посвети новинарском послу, а у помоћ јој је притекао управо наш суградјанин Мирослав Стојковић Ћоса који је ових дана посетио Тополу и ову свестрану девојку и на поклон јој однео компјутер, као замену за већ дотрајали лап топ на којем је Марија до тада радила.- Кад сам видео репортажу о Марији и свим њеим мукама, пошле су ми сузе и у тренутку сам одлучио да јој помогнем. Већ неколико дана после тога кренуо сам пут Тополе. Марија је дивна девојка, вредна, паметна и јако ми је драго што сам је упознао, рекао нам је Стојковић.
Колико је Марију дирнуо овај хумани гест доказује и њена тврдња да је први пут после много времена током ове посете заплакала. –И то од среће, а знате ли зашто? Зато што сам на велики празник Богојављење, када се Бог јавља и када се испуњавају жеље, добила овако вредан поклон од хуманих људи чак из околине Ниша. Сада, додаје има могућност да брже долази до информација и преноси их својим суградјанима, којима су оне и те како од значаја, али и пласира даље до већих медија, и тако скрене пажњу јавности на потребе и проблеме људи са којима живи . –Моје вести најчешће настају из разговора са сељанима. Саслушам њихове муке и проблеме и тако направимо причу. Увек се мора разговарати са људима и ослушкивати оно што имају да кажу, рекла је Марија том приликом.
Хумане људе не спречава ни даљина, која је у овом случају износила 200 километара, ни време, ни невреме, а да све то забележи, пут Тополе кренуо је и Ћосин колега, професор српског, песник и новинар Власта Ценић.– Ко дарује не воли да се хвали, медјутим једноствано не можете, а да не забележите ову причу као пример доброте. Ценић је такодје додао за радио Копријан да је био пријатно изненадјен способношћу и амбицијом ове девојке, која успева да готово сама води сеоско домаћинство, чува овце, одржава башту и воћнак, без ичије помоћи припрема огрев за зиму и бави се новинарством. –Њен досадашњи рад није био узалудан, па су тако Маријине вести “из народа” препознали и бројни листови изузетне читаности, као и национална новинска агенција, каже Ценић.
Марији је свака помоћ добро дошла, а сазнање да, иако живимо у суровом свету, има људи који без икакве личне сатисфакције желе да прискоче у помоћ другима, што даје наду свима нама да ипак нисмо изгубили људскост и осећај за друге.