Православни хришћански верници прослављају данас Ускрс, највећи и најстарији хришћански празник који се слави у спомен на Христово васкрснуће, његову победу над смрћу и над грехом.
Васкрсење Христово у свету, осим српске, данас слави и руска, грчка, бугарска и етиопска црква, као и један број Ескима који живе на Аљасци, али и православни верници у Египту.
Црквена учења казују да је Исус распет у петак, суботу је прележао у гробу, у Јосифовом врту, док се у недељу зором осетио снажан земљотрес и анђео Божји слетео је на гроб. Стражари који су чували гроб, у страху су попадали као мртви, а Исус је васкрсао.
На Ускрс је, према веровању, прво Марија Магдалена срела Христа, а потом се он указао и својим ученицима. Само ученик Тома, који је био одсутан, није одмах поверовао да је Христос ускрснуо, па је морао лично да се увери. Одатле је потекла у народу узречица: „Неверни Тома“.
Према одлукама Никејског сабора 325. године, које до данас поштују све православне цркве, Васкрс треба славити у првој недељи пуног месеца после пролећне равнодневице, али обавезно после јеврејске Паше.