Два спорта, а једна велика љубав – Предраг Младеновић

Сигурно сте милион пута помислили да спортска гимнастика са фудбалом нема ама баш никакве сличности ? И да је немогуће спојити та два спорта, и према обема гајити исту љубав?
Предраг Младеновић, 31- годишњи професор физичке наставе,  родом из Грудаша у Житорађи, је један од ретких примера у земљи, и једини у Топлици који се упоредо бави фудбалом и спортском гимнастиком, и у обе дисциплине је веома успешан. Разговарали смо са Младеновићем, који нам је открио какве везе имају гимнастика и фудбал, како је заправо доспео у свет спорта, и зашто је љубав према спорту свог оца одредила и његов даљи спортски развој.
– Још као мали сам показивао афинитете према спортској гимнастици, али с обзиром да у то време гимнастичарски клуб у Прокупљу није постојао окренуо сам се другом спорту. Родитељи су ме одвели на карате, али и ако успешан у њему, нисам се дуго задржао. Онда сам кренуо очевим стопама и отишао на фудбал. – уводи нас у причи о својим најранијим почецима Предраг.
– Касније на факултету сам испит који је свима био ноћна мора положио са лакоћом, и тада ме је професор спортске гимнастике Драгослав Петковић – Бебац питао да ли сам заинтересован да развијем гимнастику у Прокупљу. Прво сам почео код њега у клубу а после 2 године сам кренуо у Прокупљу. – објашњава Пеђа.
Како нам каже за гимнастику у Топлици сматра да је неразвијена али да наш регион има перспективу њој.
– Гимнастика код нас је неразвијена из једног простог разлога, треба пуно струњача, реквизита, справа, сала и др. А то је превише скупо, док је за фудбал поред тога што има планетарну популарност потребно 4 камена и лопта. Топлица има перспективе у овом спорту. Треба само мало енергије да се спортисти стимулишу на прави начин без тога нема успеха. 

И напомиње нам да му резултати његових гимнастичара нису на првом месту, јер како каже, спортистима не треба стварати притисак да буду условљени неким резултатом јер често може да изазове контраефекат. Поред тога што је добар и перспективан тренер, Предраг је и одличан фудбалер. У досадашњој каријери бранио је боје Радничког из Ниша, Цар Константина, Житорађе и Топличанина, где је у 2 сезоне био најбољи стрелац лиге и клуба, док се као тренер окитио 2014. признањем за најбољег тренера у Прокупљу.
Ипак, иако подједнако успешан у обе своје бранше, ми смо га питали који му спорт дражи, на шта нам Младеновић каже:
– Ух…тешко питање.Не бих могао никад да између ова 2 спорта изаберем један.Велику љубав осећам и према једном и другом.Успео сам да спојим неспојиво и нека остане тако.Нек ми не замере и једни и други.

Поред личних успеха, доказ да је Предраг перспективан тренер гимнастике показује и чињеница да међу својим ђацима има и репрезентативце. Како нам објашњава млади Урош Грујић је један јако перспективан гимнастичар који је на међународном такмичењу 2018. био други на вратилу, и каже да је велики потенцијал што се тиче гимнастике. А као главну нит да од најранијих дечачких дана тренери пројектују децу у перспективне спортисте Пеђа апострофира педагошки приступ.
– По мени је најбитнији педагошки приступ, и да децу задржите прве две године у сали. После тога остаје усавршавање и много стрпљења. То је један јако битан процес, како у гимнастици тако и у осталим спортовима. – завршава  разговор за ”Добричке интернет новине” Предраг Младеновић.
По завршетку формалног дела разговора ” у зауставном времену” поставили смо питање Пеђи како би волео да се у наредним годинама појављује у медијима, као успешан тренер или фудбалер, на шта нас је он вратио на један од својих одговора, да је спојио две велике љубави у једну, које не жели да раздваја, а на нама остаје да му само пожелимо да то тако остане још дуго.

* Преузимање текста је дозвољено без икакве надокнаде, али уз директно навођење линком на ауторе као извор текста линком www.dobricke.com