Добричке песме: Горан Антанасковић – Поп

Горан В. Антанасковић - вероучитељ

Горан Антанасковић је рођен 1960. у Прокупљу. Основну школу завршио у Житорађи, а потом Богословију Св. Кирила и Методија у Призрену. Од 2001. ради као вероучитељ у ОШ ”Топлички хероји” у Житорађи, а од 2012. у Средњој школи у Житорађи. Пише од средње школе, углавном поезију. До сада има написане три збирке песама од чега једну објављену. Његова дебитантска књига збирка песама је ”Тајна руже” у издаваштву Књижевног друштва ”Раде Драинац” које ради при дому културе у Прокупљу. Антанасковић је награђен за ”Тајну руже” на  47. манифестацији ”Драинчеви сусрети” 2016. године, наградом за најбољу збирку песама топличког писца. У плану му је издавање још једне збирке песама у току 2018-е. Вечита муза, и инспирација му је КАРМЕН. Тако је и насловљена једна његова необјављена збирка. Реквијем за Кармен.

Багдадски сан                                                                                                       

Фортин џулај бриџ

Попут струне утегнут

Растегнут дугин лук.

Скоро па да вибрира

Под мојим корацима

Обувеним у војничке чизме.

А пилони брује и трепере

К’о звезде над Тигрисом,

док  вековима тече тихо,

без сна.

Сијају очи небеске

и огледају се у зеницама

твојим. Кармен.

Рекао сам ти ономад,

Багдад није град Кармен,

Багдад је бајка.

Моја и твоја.

Капија Вавилона

Измаглица од пустињског праха,

Над ужареним песаком  древног Вавилона

Под ногама шкрипи, вековима без предаха,

Сатирући снагу,  док ћути васиона.

У оку песак горак и слан,

Крвавом сузом осликава дан,

Над Тигрисом што се вуче,

Мислима што дух и тело муче.

Фатаморганом живот тече

Лаж  до лажи, у песку корак,

Олуја пешчана, и већ је вече,

У устима песак, и пелен горак.

Паклена игра богова Вавилонских,

Пустињског  песка древних господара,

У срцу разбуктао  пламен  жуди митских

Док Иштар ти срцем гори попут  жара.

Кармен, опет ти.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *