У Кочану је подигнута црква посвећена светом Архистратигу Гаврилу који се празнује 26.јула.
Према летопису цркве у овом месту подигнута је на темељима старог црквишта,вероватно средњовековног порекла. За време Николе Спирића, пароха пуковачког, започети су радови на подизању ове цркве, тачније 1937. године.
У цркви се налази спомен плоча на којој пише:
Мара Миленковић пронашла место за овај храм 1920.године
Према казивању Марине Миленковић-Мичић из Кочана њена прабака Мара имала је, за разлику од неких људи којима се приказивало у сну, виђење места на јави!
- Моја прабака Мара родом је била из села Магаш код Бојника. У Кочану је живела са својим сином, мојим деком, који ми је причао о том невероватном, али истинитом догађају- каже Марина за радио Копријан.
Према њеним речима дека је био мали када је све то почело да се дешава, живели су сами, сестра му је била удата, а отац погинуо. Ноћу би им неко лупао на врата куће и говорио : „Отвори Маро врата да ти покажем где треба да буде црква!“
- Мара се у почетку плашила и мислила је да се са њом неко шали јер је живела сама. То је трајало данима, сваке вечери у исто време. Последње вечери опет је неко лупао на врата и одједном врата су се сама отворила. Моја бака је била преплашена- наставља причу Марина праунука Маре која је открила темеље цркве.
На вратима је стајао висок, старији човек, у монашкој одећи са дугом брадом. Око њега играле су девојке, које су биле обучене у беле хаљине, са венчићима цвећа на глави.
Опет је позвао Мару да пође за њим да јој покаже место за храм
- Она се је јако уплашила, мој дека је био мали, имао је око 7 или 8 година, и он је све то видео и касније нам причао о томе. Она је пошла за тим човеком у црној одежди и понела је мотику како јој је он рекао- прича о невероватном догађају Марина.
Човек је ходао испред ње, а Мара је ишла за њим. Када су дошли до дворишта, где је садашња црква, из куће је изашао домаћин и почео да виче и пита шта ће она ту у глуво доба ноћи.
- Човек у монашкој одећи је махнуо руком и човек на прагу куће је само легао и заспао, тако нам је причала прабака Мара. Он јој је тада показао где треба да копа и она је пронашла неко камење, камену плочу и ћуп у коме су били предмети који су припадали цркви, односно крст и сличне ствари. Када је она све то ископала, пошла је према власнику дворишта, али он је све време непомично лежао испред прага, она му је пришла о он је тада отворио очи. Ништа није видео, нити се сећао- каже Марина из Кочана.
У почетку јој мештани нису веровали, мислили су да је она то ту сама закопала, али када су видели тај огромни камен испод кога су били, по веровању, црквени предмети, а на камену је било уклесано да је то место некадашње цркве, онда су јој поверовали и одлучили да саграде храм.
Власнику плаца, тадашња управа села, дала је новац за куповину нове куће и плаца, а онда, када су прикупили средства, почели и градњу храма, 1937.године.
Немила времена и II Светски рат и поновно страдање нашег народа градњу овог храма су опет прекинула.
Храм је довршен тек 1955. године,када је, 14. септембра на светог Симеона Столпника, а по овлашћењу епископа нишког Јована(Илића) извршено мало освећење од стране архијерејског намесника топличког Боривоја В.Бићанина.
Црква је посвећена светом Архистратигу Гаврилу (26.јул). Зидана је у Византијском стилу са једним високим кубетом,које јој са олтарском и певничким апсидама даје изглед једне лепе и репрезентативне грађевине за читав овај крај.
Подигнута је добровољним прилозима мештана,а делимично и прилозима грађана из околних села. По народном предању село Кочане формирано је за време Турака и то од кућа које су изашле из данашњег Дољевца.
Сада, после толико година, локални свештеник Марко Милетић, покренуо је сакупљање добровољних прилога за обнову овог храма. Урађена је нова фасада, са тротоарима и дренажом око цркве.
Како истиче свештеник Милетић, ову цркву подигли су наши преци у време рата и немаштани и оставили су је нама на бригу и старање, те смо у обавези да је чувамо и оставимо будућим генерацијама.