Једна од највиђенијих личности нашег краја између два светска рата био је свакако Душан Димитријевић идустријалац, који је допринео томе да се дољевачка област, која је до тада била доминантно пољопривредни крај, модернизује и крене путем напретка. Међутим, и у случају овог великог човека, показало се да су људи који су, по схватањима, далеко испред времена у којем живе и који се својим знањем и умећем истичу и издвајају, на жалост остали несхваћени, усамљени или обесправљени. Управо то десило се главном јунаку ове приче.
Занимљиво је истаћи да је Душан рано остао сироче и да је одрастао у јако тешким околностима. Ипак, био је пример неког ко је успео у животу, упркос тешким условима у којима је живео са својом браћом и наизглед без шанси да постане неко и нешто. А постао је.
Иначе, иако је хроничар Зарије Стојковић тврдио да је Душан у Дољевац дошао из Ниша, наша истраживања показала су да су Димитријевићи живели у Кочану у време његовог рођења, али није познато из ког краја су се ту доселили, ни када. Душан је рођен у Кочану 01.05.1899.године, што значи да је био наше горе лист, док је забележено да је преминуо у Нишу 20.03.1958. године.
Поред тога што је био познати привредник, остало је забележено да је био и народни посланик, те је својим знањем и умећем обезбедио себи значајно место у друштву не само јужне Србије, него целе земље, јер се дружио са најпознатијим и највиђенијим личностима тог доба, које су врло често долазиле у Дољевац, њему у госте.
Душан Димитријевић био је носилац Ордена југословенске круне петог реда, који је био додељиван југословенским грађанимакоји су предњачили у раду на остваривању националног јединства и сарадње, или за заслуге према Круни, држави и нацији у јавним службама (додељује се и данас), као и Медаље за услуге краљевском дому, која је додељивана дворском особљу за дугу и одану службу.
Он и браћа били су власници подужег списка непокретности, међу којима су млинови свакако били највреднији. Душанова породица је најпре живела на имању у Кочану, у близини тамошње цркве, а касније су изградили модерно млинско постројење у Дољевцу, код Топлице, са мини хидроцетралом, као и свој нови дом, док у хроници одељења ОШ „Вук Караџић“ у Пуковцу стоји да је зграда прве школе у том селу, купљена управо од ове богате и напредне породице.
Међутим, као ни многе њему сличне личности предратне државе, после 2. светског рата, није добро прошао, јер су му готово сва врата одједном постала затворена. Разлози могу бити политичке природе. Наиме, Душан Димитријевић био је члан Југословенске радикалске заједнице (ЈРЗ). Када су комунисти дошли на власт, Димитријевићи су били у супротном табору, што је био разлог њиховог краха.
Остало је забележено да су га комунисти осудили као државног непријатеља, конфисковали му имовину и протерали из родног краја.
Данас се у Дољевцу може чути идеја да треба сачувати наследје ове познате породице, бар оно што је од ње остало, а то је кућа у којој су живели. Вилу Димитријевића, предлажу заговорници ове идеје, треба реконструисати, ставити под заштиту и наменити за музеј.