Најисцрпнији докуменат из времена последње деценије Српске деспотовине је посебан турски дефтер (тефтер), попис из 1444-1445. године. Његов превод је заиста исцрпан и детаљан и даје податке о већини села са подручја Добрича. Попис је био у време прве половине владе султана Мехмеда II и, по свему судећи, на самом терену, тако да је његова вредност утолико драгоценија. Попис садржи податке о називу и величини села, њиховом власништву и годишњем приходу израженом у акчима, обавезама власника према султану и слично.
Дајемо неке изводе из тог дефтера који се односе на села данашњих општина Житорађа, Мерошина и Дољевац, која су тада припадала вилајету Топлице.
Слика насељености дела данашње општине Дољевац по наведеном попису изгледа овако: „Мезгра Долофци – Тимар (посед, власништво) Мурајди Балабана, има Берат (указ којим се додељује посед) султана Мехмеда. Његов берат је нестао, поново је наређено да (му) се изда берат. У трећој декади зулкаде године 853. (4.-13. јануара 1450. године) у Једрену. Поново је поменутом дато са деспотовог тахвила (тахвил – пренос, преносно писмо). У трећој декади рамазана године 857. (25. септембра – 4. октобра 1453. године) у Пловдиву. Село Шаиновац – Домова 25, удовица 4. Приход 1501. Село је тимар Рођака Алије. Село Пуковац – Домова 77, удовица 1. Приход 5280. Тимар Јакуб – бега, брата покојног Синан – бега Мирмирана. Са деспотовог тахвила потврђен је поново овом поменутом Јакубу. У трећој декади рамазана годне 857. (25. септембра – 4. октобра 1453. године) у Пловдиву. Село Кочане – Домова 10. Приход 745. Тимар селака Илијаса (селак је био стрелац у султановој телесној гарди), има Муратову тезкеру (документ, писмо или потврда). Са деспотовог тахвила потврђен је поново овом поменутом. У трећој декади рамазан године 857. (25. септембра – 4. октобра 1453. године) у Пловдиву. Село Доња Бисерка – Домова 14, удовица 1. Приход 1365. Тимар солака Сараџе, има тезкеру Муратовгог дефтера. Са деспотовог тахвила потврђен је поново овом поменутом. У трећој декади рамазана године 857. ( 25. септрембра – 4. октобра 1453. године) у Пловдиву. Село Орљане – Домова 30, удовоца 6. Приход 2540. Тимар Кара Ахмеда, ичоглана (ичоглани – аџеми оглани – хришћанска деца узета као данак у крви), има берат султана Мехмеда, са тахвила Мурата, сина Асил – бега субаше. Поново је враћен поменутом Мурату. У првој декади рамазана године 849. (1. – 10. децембра 1445. године) у Једрену. Са деспотовог тахвила поново је дат поменутом Мурату. У трећој декади рамазана године 857. (25. септембра – 4. октобра) у Пловдиву. Део села Шарлинце – Домова 6, удовица 1. Тимар Касима и Мухамедија, синова Коџе Фируса, раније су били војници сељаци, раздељени су; неки су поново назначени за војнуке (војнуци – посебан турски војнички ред на Балкану регрутован из редова домаћег хришћанског становништва), а неки су оптерећени харачом и наређено је да имају статус раје. Сада су они шпијуни и њима је заједнички додељен тимар који уживају и наизменично учествују у војним походома, али поменути Мухамедија иде у војни поход по берату (а) Касим сваке године. Писано у првој декади ребуил – ахира године (21-30 марта 1455. године) у Једрену.
У попису села која данас припадају општини Житорађа наведена су: Село Излатарје (вероватно Злата). Домова 2. Приходи 520. Село Бадњевац – Домова 22. Удовице 2. Приходи 1602. Тимар Мурајди Балабана. Има берат (Указ, декрет којим се поставља неки виши службени или се додељивао посед. Берат је издавао султан. Напомиње се да се првобитно насеље Бадњевац налазило ближе реци Топлици. Село Подина. Домова 6. Приход 610. Тимар Силахдара махмуда. Има берат султана Мурата. Село Дреновац. Домова 5. Приход 460. Тимар рођака Алије. Село Горњи Зладовац. Домова 14. Приход 1130. Тимар Загарџије Мехмеда. Има берат слутана Мурата. Пошто власник није уписао харач (данак) живих неверника (Срба) то је овај посед предат његовом братићу Фани Асил – бегу. (У каснијем попису село је имало 17 домова, 1 удовицу и приход 1104). Село Лукомир. Домова 15. Приход 920. Тимар черибаше (војни старешина нижег ранга који је командовао невојним јединицама) Јусуфа. Део села Воловци (вероватно Вољчинце) Домова 7. Удовица 1. Приход 1075. Силахдар Махмуд (Силахдар је био дворанин на двору султана или неког покрајинског намесника). Село Глашне Цркве (вероватно Глашинце). Домова 26. Удовица 4. Приход 1724. Тимар Степана , зета пашиног. Село Топоница. Домова 16. Приход 1145. Тимар солака Илијаса (солак је био стрелац у султановој телесној гарди. У солаке су спадали и јаничари). Има Муратову тезкеру. (Докуменат, писмо или потврда). Село Топоница помиње се у трговачкој књизи Михаила Лукаревића из тридесетих година XV века. Село Држановац. Домова 28. Удовице 2. Приход 2817. Тимар Кара Ахмеда ичоглана. (Ичоглан је био хришћанско дете које су Турци узимали као данак у крви и касније је постајао најчешће јаничар. Као што се види, власник овог села и поседа био је српског порекла). Село Црвеница. Домова 27. Приход 2912. Тимар калауза Јована. (Калаузи су били водичи турској војсци). Има берат султана Мехмеда. (Ово село је, по свему судећи, било у атару Држановца, јер ту и данас постоји музејски локалитет који носи име Црвеница). Село Јасеница. Домова 34. Удовица 7. Приход 2817. Припада тимару Кара Ахмеда. Село Пејковац. Домова 8. Приход 1010 акчи. Тимар Гедик Алије, има берат слултана Мурата. Село Божурња. Домова 8. Приход 660. Тимар Сари Јегена са тахвила (преносно писмо) туфекчије Исмаила. (Туфекчија је био занатлија које је оправљао војничке пушке). Тимар је одузет од овог Јегена и касније предат Мухамедију, а она Мухамедијевом сину Беглу. Село Влахово. Домова 35. Удовица 6. Приход 3250. Тимар Пријезде са тахвила Јована.
Село Горње Дубово, које је уписано на подручју Дубочице и село Рибар, које је уписано горе, на подручју Крушевца, дато је заједничко Видинлији Махмуду и његовом сину Иси (умро) заједнички уживају и наизменично учествују у војним пододима. У трећој декади рамазана године 857. (25. септембра – 4. октобра 1453. године) у Пловдиву. Дубово се тада делило у неколико мањих заселака. Постојало је и село Старо Момчилово, затим Црнатово и Самариновац. Интересантно је да су сва села наведена као турско власништво, мада су ови крајеви према Сегединском миру, имали да припадну српској деспотовини.
Из времена последње српске деспотовине према подацима из дефтера на територији данашње општине Мерошина налазе се следећа села: Село Расовача. Домова 34, удовице 2. Приход 2970. Припада као тимар Хизира, сина Ибрахим бегова, беговог гуламам. Има берат султана Мурата. Село Девча. (У оригиналу дефтера написано је Дувча). Домова 3, удовице 3. Приход 272. Тимар Турхана, сина Крк. Сараџе. Умро. Има берат султана Мехмеда. Село Доња Бресница (вероватно Азбресница). Домова 77, удовице 2, хаса млин. Приход 3145. Тимар Каизира, гулама Мехмед – паше, има берат султана Мехмеда. Сада је ово село дато дочеку Догану. У првој декади ребули – ахира године 851. (16. – 25. јуна 1447. године) у подручју Трнави. Село Биљег. Домова 34. Удовица 7. Приход 2270. Тимар Хазира гулама Мехмеда. Сада је ово село дато као замена за тимар који је дат аги, сину Алексином Првом зулхиџе, године 851. (7. фебруара 1448. године) у Једрену. Село Градичане (вероватно Градиште). Домова 19. Удовица 1. Приход 1112. Тимар Саграка, слуге Исмаиловог са тахвила Наџи Бајазита. Село Балиновац. Припада Топлици. Домова 16. Удовица 1. Приход 1500. Тимар Видинлије Мурата. Село Костовица (можда Костадиновац). Домова 8. Приход 621. Тимар Алије, сина Бехадира. Има берат султана Мехмеда. Село Горњи Де (и) шлан (Дешилово). Домова 10. Удовица 1. Приход 1160. Тимар Мурата, сина Абдурахманбеговог. Село Мрамор, простире се до прелаза. Домова 17. Приход 1555. Тимар кадије из Ниша. Село Крајковац. Домова 45. Приход 3755. Тимар чакирдбаше Умура. Одузет је зато што су се неверници (српска раја) жалили и дат емиршикару Балабану. У другој декади ребуил – ахира 849. (17. – 26. јуна 1445. године) у Софији. Сада је са деспотовог тахвила поново повраћен овом поменутсм; он га поседује и нека учествује у војним походима као емиршикар. У тећој декади рамазан године 857. (25. септембра – 4. октобра 1453. године) у Пловдиву. Село Лудлај (Дудулајце). Домова 13. Село Злокућана. Домова 9.
У поменутом дефтеру недостаје неколико првих страница за Топлицу, Дубочицу и област Крушевца, па се може предпоставити да је и на тим страницама било неко село из Добрича. Село Мрамор се налази на левој обали Јужне Мораве и код овог села је био пролаз на реци. У попису Нишког кадилука из 1498. године приход од прелаза на Јужној Морави код Мрамора уписан је у оквиру хаса смедеревског санџак бега. Ово село се не помиње у оквиру Нишког кадилука, тако да је оно остало у оквиру Крушевачког санџака. Село Сечаница помиње се у попису Нишког кадилука из 1498. године, као једно од два села која су на левој обали Јужне Мораве. Сечаница је у попису области Топлице из 1444. године уписана у оквиру тимара Нишког кадије па је вероватно зато касније и припојена нишкој области.
Можемо да кажемо да на ширем подручју Добрича нису вршена детаљнија археолошка истраживања. Добрич у средњем веку као географски заокружена целина, по свему судећи, представљао је посебну жупу. Јужном Моравом као непремостивом препреком био је административно увек одвојен од нишке области. Границу између области Топлице и Добрича тешко је утврдити па су ове области углавном делиле исту судбину током ратних похода.
У периоду успона српске средњовековне државе нема података да се на овом простору налазила посебна жупа, али је топоним Добрич свакако био познат. Османска управа ову област је сматрала делом топличке нахије. Постојање већег градског насеља на овом простору није потврђено, мада постоје назнаке да би Копријан могао бити убициран на Добричу. Ипак без детаљних теренских и археолошких истраживања на овом простору, по ставу др Марије Копривице у свом раду о Добрич пољу, не могу се доносити закључци.
Аутор: Љубиша Милошевић, новинар и публициста
Odlican tekst!