У Народној библиотеци „Раде Драинац“ у Прокупљу одржана je још једна промоција романа „Дневник“ аутора Бранимира Ђорђевића. На самом почетку промоције љубитељи писане речи имали су прилику да погледају кратку видео презентацију о самој тематици књиге са фотографијама.
Уводну 
реч дао је директор библиотеке Драган Огњановић: „Некако крај године, средина децембра увек буду у библиотеци традиционално посвећени нашим завичајним писцима. Мени је заиста драго да је писана реч и издавачка продукција у Житорађи у једној лепој експанзији и у последње време има највише штампаних публикација. То је нешто што заиста радује.
„Ово дело је књига живота, наде и сигуран повратак коренима. Топлица има невероватно много материјала који се може претворити у историјска књижевна дела. Овде је најхрабрији народ, који се највише жртвовао, који је највише крви пролио за нашу слободу у свим претходним ратовима. Један од највећих терора у историји јесте бугарски терор, који је највећим делом претрпела Топлица јужно од Прокупља, ка Дољевцу и ушћу Топлице у Јужну Мораву. Нема куће у коју нису ушли, пустошили, пљачкали, силовали, изводили усред ноћи и стрељали. У овом роману то је најбоље описао Бранимир Ђорђевић“ – рекла је Љубинка Гавриловић Илић.
У шуми поред Студенца Бугари су стрељали Ђорђа и вешали његовог сина Илију на свиреп начин, што је аутор верно описао. У истом пределу за време Турске окупације забележен је потресан догађај. Наиме, ондашњи бег Ђаковалија појурио је из Доњег Црнатова ка Студенцу својим коњем са намером да убије Димитрија Николића (парох житорађски, а касније војвода добрички) јер је одбио да венча бегову слушкињу са њеним рођаком. Димитрије Николић познатији као „поп Миче“ у ратовима за ослобођење Добрича и Топлице од Турака 1876-1878. године очистио је са својим добровољцима овај крај од Арбанаса. О њему и о другим историјским личностима које су оставиле дубок траг у овом крају, а о томе се врло мало зна, говорио је новинар и публициста Љубиша Милошевић.
„Роман „Дневник“ разликује се од претходних дела, зато што јеобимнији. Састоји се из три целине. Књига прати период од читавог једног века, од 1917. до 2017. године. Тачније, поменут је и описан један догађај из 1917. године, а радња се углавном дешава у прошлој години када један од главних јунака читајући дневник свог оца, сазнаје доста о свом оцу и својој породици и многим догађајима из прошлости“ – истакао је аутор романа, Бранимир Ђорђевић.
Аутор је дипломирани економиста и активни официр Војске Србије. Овим романом прерастао је захтеве своје професије, како наводи у поговору Боривоје Угриновић, новинар, публициста и писац. Преживевши ужасне ратне страхоте, у уводу књиге Ђорђевић се обраћа „братском, европском народу“ речима: „По нама су пљуштале твоје, братске, касетне бомбе, које си иронично назвао „Милосрдни анђео“…“ Срушио си ми мостове, болнице, путеве, оскрнавио цркву и свеца“… „После свега, кад ми ко зна зашто, нудиш, назови, братску руку, а за читаве ове године ниси се сетио да тој деци бар запалиш свећу, овако мален, понижен и јадан, опет ти кажем, ја ти заборавити не могу и НЕЋУ.“
Бранимир Ђорђевић од детињства пише песме, кратке приче и приповетке. До сада су му објављена следећа дела: Збирка прича под називом „Јесам, србин сам, па шта“ – збирка хумористичких кратких прича из живота обичног народа, затим, ратно – љубавна прича „Пролеће“, приповетка „Ђавоља варош“ – нова легенда о настанку Ђавоље вароши и више кратких прича и андегдота хумористичког садржаја које су објављиване у разним дневним и недељним листовима. Иначе, одломци из наведене ратно – љубавне приче „Пролеће“ објављени су на нашем порталу.
Инспирацију и надахнуће за своја дела налази у природним лепотама Топличког краја и дивним људима који га окружују.