Трагом приче о проблемима мештана Шарлинца који муку муче са дивљим депонијама, ништа боља ситуација није ни у осталим насељима у општини Дољевац. Недовољна еколошка свет поједних грађана довела је до тога да смећа, грађевинског отпада и шута имамо на сваком кораку. За слику наше околине, можемо слободно рећи, да је земља где кесе расту на дрвећу, а поред пута дивље депоније.
Нехигијена, недостатак комуналне свести или недостатак комуналних служби?
Радници ЈКП Дољевац немоћни су у решавању овог проблема. Иако су више пута чистили и склањали набацано смеће поред пута или река, одмах после неколико дана грађани су наставлили са овом лошом навиком. Иако већина, грађана плаћа комуналне услуге изношења смећа, чини се, да им је много лакше да отпад баце у оближњи јарак, него у канту испред своје капије.
Игор Микић, директор ЈКП Дољевац, каже да се проблем дивљих депонија неће у скорије време решити, јер грађани, поред свих напора овог предузећа, и даље се враћају старим навикама.
– Општина Дољевац , као и већина општина у Србији, има велики проблем са дивљим депонијама. Тренутно на нашој територији има 16 дивљих депонија, које смо ми мапирали на нашим картама и трудимо се да тај број смањимо. Наше предузеће придаје велики значај уклањању ових сметлишта, а у прилог томе говоре и Програми јавних радова који су били финансирани од стране Националне службе за запошљавање, а који су имали за циљ уклањање отпада са ових локација.- истакао је Микић у изјави за наш радио.
Како је рекао, кроз ове Програме јавних радова, упошљавано је у претходном периоду око 50 лица , али приметна је тенденција смањења финансијске подршке за ову врсту извођења радова, па тако , добили су средства за само 3 или 4 радника, који би били ангажовани на овим пословима око уклањања дивљих депонија.
Микић каже да поглед у канту за смеће у својој кући може бити први корак. Колико је пластичних кеса, конзерви, стаклених флаша или тегли, колико старог папира, целофана, кутија од ситропора или картона?
– Нешто од овога је биоразградиво , а нешто од отпада после одлагања на депоније смећа труне годинама, стварајући нуспроизводе коју су често самозапаљиви или пак загађују земљиште.- истакао је Микић у изјави за наш радио.
Такође, апеловао је на све грађане да поведу рачуна о својој околини и смеће одлажу у контејнере или на местима предвиђеним за сакупљање ђубрета.
Корак ка подизању еколошке свети покренуо је и колектив ОШ „Вук Караџић“ у Малошишту, који је са ученицима од првог до четвртод разреда, недавно учествовао, већ другу годину за редом у сакупљању пластичних чепова, а како би подржали хуманитарну акцију „Чепом до осмеха“. Деца су сакупљала чврсте пластичне чепове, на пример од млека, јогурта, мајонеза, фломастера, лекова који имају пластични чеп, сокова, воде, пива, кечапа, средстава за кућну и личну хигијену, који су касније послати на рециклажу, а новац добијен од тога ишао је у хуманитарне сврхе.
Дивље депоније нису усамљене, у сваком насељу у дољевачкој општини има их по неколико. Решење у смањењу огромних количина отпада , нарочито амбалажног јесте у развоју грађанске еколошке свести и мењању лоших навика и усвајању нових.
Како је радио Копријану рекао комунални инспектор у Општини Дољевац, Срђан Станковић, казне предвиђене законом за физичка лица су од 20.000 до 50.000 динара, а за правна много већа – и до милион динара.
– Несавесна лица која бацају отпад је тешко ухватити на лицу места, јер они смеће извозе под окриљем ноћи. Грађани треба да знају да неадекватно депоновање отпада на нехигијенским депонијама неминовно доводи до загађивања земљишта и подземних вода. Падавине које се филтрирају кроз масу депонованог отпада растварају штетне материје, чиме се загађују и земљиште и подземне воде. Као додатни проблем јавља се и загађивање земљишта у околини, отпадом ношеним ветром.- казао је инспектор Станковић.
И на крају ове приче преносимо апел надлежних институција да се сви заједно потрудимо да не угрожавамо средину у којој живимо. Да сачувамо лепоту наше околине, здраву воду, чист ваздух. То је само наше и наслеђе нашој деци и хајде да се тако понашамо.
М.Јовановић