У претходним текстовима писавши о породици Драгутиновић помињали смо и једног врсног глумца и сликара. То је Божидар Драгутиновић. Он је рођен 07.06.1941. године у Коњарнику, као пето дете у породици Радоја и Спасеније Драгутиновић. Као и његова старија браћа и Божидар је завршио гимназију у Прокупљу, и одмах после гимназијских дана запослио се као цивилно лице у морнарици ЈНА. После краћег стажа у морнарици, решава да крене пут уметности и да тај урођени уметнички ген, негује и потпуно му се преда. Он је глумио у позориштима широм Србије и Републике Српске, те је тако играо у: Бањалуци, Мостару, Крагујевцу, Ужицу, Пироту а најдуже се задржао у Зајечару, где се је пензионисао 2005. године.
Најзапаженије роле на позоришним даскама остварио је у комадима: Дрвени тањир, Боинг Боинг, Путујуће позориште Шопаловић, Одрпанци, Рукавице, Семе и многе друге.
Међу Зајечарцима остао је упамћен као ”Божа глумац”. Већина сарадника и познаника за њега каже да је био одличан глумац, и још бољи човек. Увек је био на располагању својој породици и буквално је свима био омиљени брат, пријатељ, познаник. Поред позоришта Божа је остварио запажене роле у неколико остварења југословенске кинематографије. Можда најзапаженију ролу је остварио у Тимочкој буни. А на филмском платну бриљирао је још и у Краљевском возу, На путу за Катангу као и у Дан дужи од године. У свим остварењима сарађивао је са именима као што су Љубиша Самарџић, Радош Бајић, Мирјана Карановић, Светозар Цветковић, Драгомир Бојанић и многи други. Такође, рођени Зајечарац Зоран Радмиловић је према речима Драгутиновићевог брата изузетно ценио и поштовао Божидара Драгутиновића као глумца и човека. Његова велика љубав поред глуме била је и сликање, и у томе је како каже његов најстарији брат Андрија био ненадмашан.
”Бошко (прим. аут. Божидар) је био врсан сликар, као и Хранислав” – рекао нам је једном приликом Андрија Драгутиновић.
Дуго је сликао и насликао велики број слика. У фоајеу Зајечарског позоришта је организовао преко 10-ак самосталних изложби. За собом Божидар је оставио супругу, и 2 сина. Преминуо је 21.08.2009. године после дуге болести, и сахрањен је у Зајечару.
Текст је написан у оквиру реализације пројекта “Истакнуте личности Добрича” који је суфинансиран од стране општине Дољевац.
