ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „УЛИЦЕ И ТРГОВИ ГРАДА НИША“ АУТОРА ЖИВОЈИНА СТАНИСАВЉЕВИЋА И МИЛАНА ДИМИТРИЈЕВИЋА

У Нишком културном центру промовисана је књига „Улице и тргови града Ниша“ аутора Живојина Станисављевића и Милана Димитријевића. Израду ове књиге финансијски је подржао Завод за урбанизам града Ниша.

У препуној сали о књизи су говорили: Новица Ранђеловић, председник Удружења стваралаца Ниша „Цар Константин“, Љубиша Соколовић, рецензент књиге, аутори Живојин Станисављевић и Милан Димитријевић и Мирољуб Вулић, из Житорађе.

Као што и сам назив каже књига говори о улицама и трговима града Ниша. У граду су најпре постојале само махале, сокаци и буџаци. Прве улице Ниш је добио у време династије Обреновић. Називи улица и тргова временом су се мењали. Данас у Нишу има 1463 улице, 13 тргова, 16 булевара и 3 кеја. Аутори су дали преглед историјских промена назива улица од турске окупације, затим истоветне или сличне називе улица, занимљивости у називима улица и прописе којим држава уређује ову област уназад до данашњих дана. Књига садржи и урбанистичке планове града за последњих 140 година, као и план улица по квартовима, као водич за упоређивања топонима на земљишту и граду. Састављена је на основу најбољих књига и извора. Садржи 296 страна, са 90 литерарних и других извора и са преко 500 фотографија.

У уводном делу програма један од рецензената књиге Новица Ранђеловић говорио је најпре о животу и раду писаца, затим нагласио и то да је, вршећи статистичку анализу  у књизи нашао да је обрађено 233 личности Ниша који су кандидати за статус „знамените личности Ниша“, који ће бити обрађени у енциклопедији која ће се тако звати и која је у припреми.

„Ово је прва целовита публикација која на овакав начин приказује улице и тргове Ниша. Остале књиге, сличне овој, имају само неке улице и веће саобраћајице. Овде су пописане све улице , не само у граду већ и у приградским насељима и селима где постоје и то од њиховог настајања (неке од њих су настале и на обичним њивама и лединама) па до тога да су имена давана и мењана“, истакао је рецензрент Љубиша Соколовић.

Књига је с правом заслужила признање Светосавског сајма за допринос  неговању традиције и чувању културно-историјске баштине града Ниша.

„Улица је место боравишта, за неке од рођења до краја живота, место комуникације људске и саобраћајне, место многих догађаја, део нас, део историје града који се одиграва и на улицама и трговима“, додао је Соколовић.

Ова публикација је захтевала огроман рад приређивача који су морали да прелистају ко зна колико страница разноразних докумената у архиви да би дошли до правих и, пре свега, тачних података. Колико су разговора морали да обаве са онима који нешто знају о улицама, а то нигде није забележено, да би сачинили један лексикон где су заиста тополошки  истражени ти простори, где се тачно зна порекло улица, одакле потиче, где почиње улица и где се завршава.

„Сан о нишким улицама ми се остварио. Давне 1959. године запослио сам се у органу управе општине Ниш надлежном за комуналне послове и од тада пратим нишке улице“, започео је своје  излагање аутор Живојин Станисављевић, затим додао и то да је, како он каже „крстио“ главну улицу у насељу Дуваниште- улицу Мајаковског, која носи назив по руском песнику Владимиру Мајаковском, јер му је то био најдражи писац у то време.

О томе како су улице добиле називе говорио је други аутор ове публикације Милан Димитријевић. Он је навео да 32 нишких председника имају улице, 3 председника Владе – Зоран Живковић, Драгиша Цветковић и Никола Узуновић. Занимљиво је и то што међу именима улица постоје и имена супружника, па једна улица у Нишу носи назив имена супружника, глумаца Жарка и Јелене Јововић, затим има пуно браће, сестара и деце, као и очева и синова. Највећи број имена улица потиче из историје народа, имена бораца, радника, војних лица – око 700. Из географске науке око 400, из 6 грана уметности око 200, а 36 из области религије. Међу називима постоје и имена хуманитараца и добротвора. Један од њих је јеврејски лекар из Пољске, који је у Првом светском рату у Солуну пронашао вакцину против тифуса, вакцинисао најпре Војводу Мишића, затим 110000 војника који су повратили српску државност од Солуна до Београда.

О животном путу и стваралаштву Живојина Станисављевића, који је рођен у Житорађи, надахнуто је говорио Мирољуб Вулић, аутор књига: „Разгледница општине Житорађа“, „Завичајна надахнућа“, као и књига о фудбалском клубу „Задругар“ и рукометном клубу „Житорађа“ .

„За само 14 година стекао је значајан књижевни опус. У позним годинама нам је даривао, сваке друге године, по једну књигу – по књигу значајну за Ниш, за Житорађу, за библиотеку, Србију, за министарство образовања и културе, за шпанске борце. Заступљен је у више антологија, међу осталом и у две завичајне „Завичајна надахнућа“ и „Добричко перо“, аутора Мирољуба Вулића. Свака од његових књига је драгоцена. Имају дубоке трагове, истине које неће покрити заборав. Деценијама ће његове књиге бити приручни извор сазнавања чињеница о селу, о школи, борцима, обичајима, традицији и улицама“, истакао је Мирољуб Вулић.

Поред Мирољуба Вулића овом скупу су присуствовали песник Зоран Николић из Ђакуса, драмски писац Стамен Марјановић, пореклом из Дубова и члан наше редакције Љубиша Милошевић. Њихово присуство је посебно одушевило аутора Живојина Станисављевића. Своје задовољство је показао након завршене промоције када су размењени бројни утисци и похвале ауторима.

Аутор текста: Невена Милошевић