Врата Народног музеја у Београду су поново отворена. Јуче, на Видовдан, након 15 година реконструкције почела је са радом најзначајнија српска културна институција. Дан пун симболике за нашу историју, а сада и за културу.
Народни музеј основан је 1844. године указом тадашњег Министра просвете Јована Стерије Поповића под именом Музеум сербски. Пре њеног подизања на овом месту била је чувена београдска кафана „Дарданели“ у којој је одседала културна и уметничка елита тог доба. Рушењем старе кафане уједно је започета трансформација Трга Републике. Садашња зграда музеја подигнута је 1903. године за Управу фондова, у коју се касније уселила Хипотекарна банка, једна од најстаријих банкарских установа у Београду. Ова зграда је од 1952. године кућа Народног музеја. Реализована је према пројекту архитеката Андре Стевановића и Николе Несторовића.
У музеју се налази између 3500 и 4000 експоната, међу којима се издвајају Мирослављево јеванђеље – најстарији и најдрагоценији ћирилички рукопис, настао око 1190.године, затим „Кићење невесте“ Паје Јовановића, мозаици из манастира Светих Архангела код Призрена, део вилице хоменина старе 400.000 година и многи други.
Збирке Музеја имају преко 400.000 најрепрезентивнијих и врхунских археолошких и историјско – уметничких предмета најзначајнијих за познавање археологије и историје уметности, од праисторијских времена до позног средњег века. Оне представљају развој и цивилизацијске промене на подручју Србије и окружења, као и кључне уметничке правце и стилове, врхунске уметничке домете у националној и европској уметности од средњовековног периода до савременог стваралаштва.
Слоган програма отварања Народног музеја јесте „Да ли се (пре)познајемо?“ јер су поједине анкете показале да неки чак ни зграду музеја не препознају, а симбол отварања „Девојка у плавом“, чувени портрет Ђуре Јакшића. Интересантна је прича о овој слици коју знамо захваљујући Браниславу Нушићу. Наиме, на слици је лепа крчмарица у коју је Ђура Јакшић био заљубљен и коју је сваки дан гледао у гостиони где је она служила. Ово уље на платну настало је по његовом сећању на њу. Слика је била инспирација за читаво отварање, те је и сама зграда музеја у плавој боји.
Девојка у плавом била је инспирација и за украјинског уметника, тачније балетана Сергеја Полуњина, чији је видео под називом „Буђење“ приказан на почетку церемоније отварања. Циљ је да се културно наслеђе Србије и Народног музеја представе и широј светској публици.
Нов је и визуелни идентитет музеја, а лого представљају две рајске птице из Мирослављевог јеванђеља.
Свечаном отварању присуствовали су државни званичници, угледне личности из сфере уметности, културе и науке, као и бројна публика.
Народни музеј представља национално благо, национални идентитет. Грађани ће коначно после толико година моћи да виде делове наше културне баштине и осете како се Србија развијала кроз време. Ово је значајан догађај, како за Београд, тако и за целу Србију, јер само друштва која поштују своју прошлост, своју културу, историју и традицију имају будућност.
Аутор текста; Невена Милошевић