Поводом јубилеја 50 година научног и педагошког рада професора Бошка Прокића јуче је на нишком Факултету за право, безбедност и менаџмент „Константин Велики“ одржан научни скуп – округли сто. Скуп је посвећен животу и раду професора Бошка Прокића, некада редовног професора универзитета у Нишу, а данас професора у пензији.
Највећи допринос професора Прокића јесте увођење социјалне медицине, као посебне научне дисциплине, први пут у овом делу Европе чиме је оставио велики траг у научном развоју не само Ниша, већ и целе Србије. Објавио је око 200 радова у часописима и другим познатим и признатим публикацијама и преко 25 књига, монографија, уџбеника и студија међу којима су запажене: Основи политичког система СФРЈ, Државно уређење и школско законодавство СФРЈ и НРС, Социологија-уџбеник-коаутор, Асоцијација слободних произвођача, Човек и друштво, Човек и савремени свет, Социологија медицине и њено место у ситему наука, Увод у социологију медицине-уџбеник, Интелектуалци рођени на селу-животна прича Б.С. Прокића, Шта је заиста Србија данас, Љубав и секс и друге. У скорије време очекује се штампање монографија Добрич доњи део Топлице и Хроника села Горња Расовача.
На самом почетку посетиоци су имали прилику да одгледају краћи филм о животу и делу професора Прокића у коме је сликовито приказан, његов живот од раног детињства, па све до данас. Упознати смо са тим да је проф. др Бошко Прокић, рођен у селу Горња Расовача, 1931. године. Његов живот у сеоској породици скромног имовинског стања није био лак, али је имао срећно детињство и љубав својих родитеља, који су у великој мери допринели да постане оно што је данас. Основну школу је завршио као веома запажен ђак, затим студирао најпре Високу школу Управе државне безбедности, коју није завршио, да би после тога дипломирао историју на Вишој педагошкој школи у Нишу. Међутим ово није крај његовог школовања. Дипломирао је и на Правном факултету у Нишу, смер правосуђе, са веома високим просеком. Но, ни ту није стао. Наставио је даље школовање и завршио магистратуру на Факултету политичких наука у Београду и докторирао социологију на Филозофском факултету у Нишу.
Преко 42 године професионалног рада провео је као наставник у Основној школи у Житорађи, стручни сарадник и директор Радничког универзитета у Нишу, начелник јавних служби у општини Ниш, професор Више управне школе у Нишу, помоћник управника Казнено – поправног дома у Нишу, оснивач и директор Завода за јавну управу и као професор на Медицинском и Филозофском факултету у Нишу на коме је и пензионисан.
На овом скупу Друштво за истраживање најстарије историје Срба – Сербона доделило професору Прокићу повељу, за све оно што је исказао током свог животног века, а и за оно што ће тек исказати. Уручена му је књига „Песме и обичаји укупног народа српског“ аутора Милоша С. Милојевића и диплома којом је добио највеће признање – витез науке. Друштво за народно просвећење Светионик – Крагујевац такође је доделило професору једну захвалницу, коју је уручио Милутин Матић.
Затим су бројни професори и научни радници говорили о школовању и стручном образовању аутора, његовом активном учешћу у друштвеном и јавном животу, доприносу социологији, социологији рада и села, развоју друштвено – политичког система и његовом целокупном раду.
„Значајно је то да је професор Прокић не само теоретичар, већ и практичар. Он је поред научног рада једно време, дакле десетак година обављао значајне функије у Нишу, био је један од првих нечелника службе за здравстевну делатност, затим обављао функције директора Радничког универзитета и помоћника директора КП дома Ниша. То је са једне стране, са друге стране морам да додам да је професор објавио 25 књига, монографија и студија које су од значаја не само за наше универзитете у Нишу, већ за готово све универзитете у Србији, Балкану, односно Европи“, истакао је Андон Костадиновић, декан Факултета за право, безбедност и менаџмент „Константин Велики“ у Нишу.
Поред бројних говорника, веома емотиван говор изнела је и супруга професора Бошка Прокића која је акценат ставила на његово детињство и љубав према породици. Своју захвалност оцу исказао је тиме што се последњих 12 година очевог живота бринуо о њему и са њиме живео већи део на селу и по његовој жељи обрађивао имање, увећао га, а свакодневно путовао на факултет због својих обавеза.
Један од говорника био је и члан наше редакције Љубиша Милошевић, који је истакао: „Ми смо Добричани поносни на нашег професора доктора Бошка Прокића. Добри познаваоци знају да он спада у најистакнутије научне ствараоце у Добричу. У историјату прокупачке гимназије видимо да је та школа дала велики број доктора наука, а професор Бошко Прокић је међу првих пет. Много очекујемо од његове монографије о Добричу, да ће то бити капитално дело, значајно дело и да ће Бошко Прокић оставити својим истраживањима дубоке трагове“.
„Из овога што сам доживео сада имам утисак да сте говорили о неком другом човеку. Ја нисам иначе скроман човек, свестан сам ја свега што са собом имам и не дам ником да буде бољи од мене, али ово ипак нисам ја. Ово је неко други или неки други, јер толико оцена позитивних рећи о једном човеку је нешто што апсолутно није могуће. Због тога се ја вама од срца захваљујем, прво на томе што сте иницирали и орагнизовали могућности да се сретнем са свима вама, посебно овој институцији и његовом декану, онда свима осталима који су учествовали у припремама овог скупа и наравно свима вама посебно који сте одвојили своје драгоцено време и посветили га мени“, на самом завршетку скупа рекао је и професор Прокић.
Очекује се и објављивање одговарајућег зборника са научним радовима који су били презентовани и да то буде једна врста интелектуалног споменика свих наших професора, као и будућих професора.
Аутор текста и фото: Невена Милошевић
