За фудбалску будућност Србије са младим талентима, попут Михајла Цветковића из дољевачког села Шарлинац, по свему судећи неће бити бриге. Фудбалско умеће овог једанаестогодишњег дечака већ је, према речима фудбалских стручњака, очигледно и неоспорно.
Михајло већ пет година тренира у школи фудбала “Шампион Наис” из Ниша, а две године уназад налази се на списку играча Чукаричког, суперлигаша из Београда, клуба који је више година уназад познат као “расадник” талената.
–Постао сам члан “Шампиона Наис” 2013. године, када сам имао пет година. Школа фудбала постоји и у Дољевцу где играм код тренера Душана Филиповића, на позицији средњег везног играча. Поред тога похађам и индивидуалне тренинге код Душана Бабића из Ниша. Такође, сваке друге недеље, а понекад и чешће играм и за ФК Чукарички. Тамо сам на позицији шпица. Са тимом често путујем, обишао сам многе градове и у Србији и у региону, каже Михајло у изјави за наш портал.
Већ неколико година за редом у Шампиону Наис проглашаван је за најбољег играча и најбољег стрелца. Прошле сезоне дао је 80 голова на 50 утакмица што значи да је у просеку по утакмици давао више од једног и по гола, што и они најбољи ретко кад постигну.-Имам 7 индивидуалних награда и то четири за најбољег стрелца и три за најбољег играча „Шампиона Наис“.
За неког коме је фудбал јако важна ствар свака утакмица је значајна и свакој се приступа са пођеднаким ентузијазмом и жељом за победом, али Михајло каже да би ипак једну издвојио. –Најзначајнија ми је утакмица коју смо играли на турниру у Босни. Иако смо изгибли у финалу од Црвене Звезде, ипак смо дошли до самог краја и освојили сребрну медаљу. Утакмица је завршена резултатом 3:1, а гол за Чукарички је дао управо Михајло. –Мојим голом смо повели, али смо на жалост у наставку утакмице примили три гола, тако да смо на крају били други. Без обзира на то одлично смо играли, што је најбитније.У Чукаричком се додаје добро снашао, а саиграчи су га одлично прихватили. –Већ две године играм за овај клуб и од самог почетка сам био одлично примљен, тако да смо прави тим и на терену и ван њега.
Његово фудбалско умеће, иако је још увек “цицибан” запазили су многи, те овај дечак већ има понуде из других клубова. Али, је у договору са родитељима ипак одлучио да, за сада, остане ту где јесте, јер је задовољан условима за игру и даљи развој и усавршавање.
Иначе, поред бројих фудбалских обавеза Михајло је и одличан ђак. Све постиже и ништа му није тешко. Чак је на недавно одржаном фестивалу поезије у Дољевцу показао и свој песнички дар, с обзиром на то да је уз помоћ доајена песништва из овог краја, написао и одличну песму о пролећним љубавима. –За сада успевам да постигем све, без обзира на то што два пута недељно идем у Дољевац на тренинге, као и на индивидуалне тренинге у Ниш, а врло често путујем у Београд или неки други град кад играм за Чукарички.
Као и већина дечака сличних њему сања да једног дана заигра за највеће и најбоље европске клубове. –Волео бих да фудбал буде моја професија и кад одрастем. Поред тога што јако волим „Шампион Наис“ волео бих да једног дана заиграм за Бајерн из Минхена.
И Дејан Бабић Михајлов индивидуални тренер слаже се са тим да ови дечачки снови, уз велики рад и јасне циљеве, могу да постану стварност. – Михајлов напредак је за ових пет, шест година колико тренира фудбал евидентан, како на тактичком, тако и на моторичком и техничком нивоу. Од осталих играча издваја га савршена фудбалска интелигенција, што му омогућава да увек буде корак испред свих. Михајло има све предиспозиције да буде врхунски професионални фудбалер, с тим што и даље мора да настави да се усавршава на свим пољима, како би ту предност коју сада има, задржао и касније, рекао је Бабић за наш портал.
Михајлу Цветковићу младој фудбалској нади са ових простора желимо на крају ове приче да оствари своје фудбалске снове.