Купци у Србији све су свеснији чињенице да се њихова права не поштују у довољној мери, упркос постојању прописа који ту област регулишу. Међутим, без обзира на то, уврежено је мишљење да чак када би се и обратили надлежним инспекцијама, у ситуацијама када сматрају да су њихова права угрожена, ретко ко верује да ће трговци сносити одговорност због тога. Неиздавање фискалних рачуна, одбијање рекламације, лош квалитет купљене робе, али и манипулисање ценама производа само су неки од најчешћих проблема са којима се купци у Србији свакодневно суочавају.
Оваквих примера има и на територији општине Дољевац и без обзира на то што се ради о појединачним случајевима, који су више изузетак него правило, треба истаћи да је то класично кршење права потрошача, што не би требало да се дешава уопште.Има забележених случајева да на рафу буде истакнута једна цена производа, а на каси сасвим друга и то по правилу већа. И док су понекад та одступања минимална, дешавају се и случајеви да су у питању цифре које нису ни мало занемарљиве. Ипак, колика год да је разлика у сваком случају ради се о обмањивању потрошача, што је кажњиво, тако да се свакако поставља питање принципијелности и одговорности таквих трговаца. Оваква недозвољена пракса може бити извор значајне зараде, нарочито уколико се узме у обзир учесталост оваквих трговачких довијања и покушаја да се, на не баш поштен начин, дође до још већег профита.
Додуше до оваквих ситуација које је доживела већина потрошача бар једном може доћи и због тога што се акцијска цена не склони чим прође снижење или због ненамерне грешке, али трговца та образложења, макар и не била резултат намере, не би требало да оправдавају, јер правила су јасна. Купац у сваком тренутку има права да зна колико кошта артикл који жели да купи.
У таквој ситуацији купац може, кажу у Центру за заштиту потрошача у Нишу, да инсистира да плати по онај цени која је била исписана на рафу. Цена на каси је, у принципу, она која је тачна, али баш због тога што је дужност трговаца да на рафу буде истакнута исправна цена, наплаћује се нижа за потрошача. Уколико касир сам не уме да реши ситуацију, треба да затражи да разговара са пословођом. За овакво неслагање цена одговорност сноси пословођа, јер је он задужен за контролу цена и њихову исправност.
Купац такође може да се обрати и Тржишној инспекцији, прилагањем рачуна на којем се налази једна цена производа и сликањем рафа на којем се налазио купљени спорни производ и на којем је забележена друга цена. Овакво понашање трговаца је кажњиво, напомињу у Центру за заштиту потрошача и дужност је Тржишне инспекције да након што им се потрошач обрати и приложи доказе, изрекну мере против несавесних трговаца.