Приликом недавних поплава и кишних падавина , дошло је до појаве клизишта у насељу Малошиште , а породице чије су куће угрожене су морале да се иселе привремено. Тренутно су на клизишту ангажоване стручне екипе које врше мерења и према информацијама које смо добили од председника општине Дољевац Горана Љубића први резултати показују се клизиште тренутно мирује. Он каже да је општина Дољевац угроженим породицама за сада помогла у виду плаћања закупа станова, али ће и даље помагати при адаптацији или изградњи кућа за угрожене. Иначе како Љубић каже додатни проблем представља и администрација односно правно имовински односи.
На територији Србије регистровано је више од 18.000 појединачних клизишта, а процењује се да их има дупло више. Упркос чињеници да је трећина земље под ризиком и да се после сваке поплаве активирају нова “жаришта”, катастар клизишта и даље не постоји. Без њега и просторних планова градова и општина, односно без постојања јасне слике о томе да ли је то земљиште склоно кретању, локалне самоуправе издају дозволе за градњу. У периоду од 2014. до данас, било по основу Закона о отклањању последица поплава, било по Закону о обнови након елементарне и друге непогоде, Влада Србије је посредством Канцеларије за управљање јавним улагањима санирала 44 клизишта која су локалне самоуправе кандидовале за санацију и за која су урадиле и доставиле пројектно–техничку документацију. Ипак, у Канцеларији напомињу да држава нема правни основ да помогне грађанима чији су објекти због клизишта оштећени или срушени пре 2014. године. Санација клизишта је веома скупа, и у највећем броју случајева није довољно санирати само објекте, већ треба санирати и терен захваћен клизањем тла. Зато је једноставније и економичније изградити нову кућу на стабилном терену. Свако клизиште је посебан проблем, па тако и цена санације варира.
– На пример, за клизиште од 20 до 50 хектара, само за пројектну документацију потребно је издвојити од два и по милиона до три и по милона динара, док је цена санационих радова и десет пута већа – објашњава Добрица Дамњановић из Геолошког завода Србије.
Проблем је и то што локалне самоуправе немају стручне људе да процене да ли је неко земљиште на клизном терену. Тако се олако издају дозволе за градњу и озакоњење објекте, истиче Дамњановић и напомиње да је због тога потребно обавезати све општине, поготово оне на чијим територијама је могућа појава геолошких хазарда, да ураде просторне и урбанистичке планове на бази релевантних инжењерско-геолошких података. Важно је и убедити становништво да му је потребно стручно мишљење за изградњу стамбених и свих других објеката, и то дефинисати и законском процедуром- закључује Добрица Дамњановић.