Људи углавном воле да замишљају како ће свет једног дана изгледати и стога постају љубитељи фикције у било ком облику, било на филму, у књигама или некој другој врсти уметности. Међутим, данас, стварност уме да буде чуднија од фикције, али је још чудније када нечија фикција постане стварност. То је управо случај са многим писцима, режисерима, уметницима уопште који су такорећи предвидели будућност. Њихова дела у тренутку када су настала превазилазила су тренутно стање, задирала су у будућност и стилом и чудесном визијом, да би данас све то што је њима било чудно, нама постало мање-више нормално. Сведоци смо стварности која је некада била део фикције.
У данашње време ријалитија, интернета, камера и екрана немогуће је не поменути Џорџа Орвела који је пре скоро 70 година „предвидео“ или боље рећи сагледао, оно што ће се данас дешавати. Не само да су се његове визије обистиниле, него је цивилизација последњих деценија чак и превазишла његову машту. Орвел је у свом роману „1984“ писао о будућности у којој ће владе држава постати опседнуте сталним праћењем својих грађана.То се у великој мери обистинило, с тим што ми данас као припадници друштва, прихватамо такву опсесију и контролу над собом кроз силне екране које користимо свакодневно, камере које нас прате и технологије које могу сваког тренутка да установе где се налазимо, са ким, шта говоримо и шта радимо.
Велики брат те посматра. У Орвеловој књизи су сви посматрани преко модерних уређаја. Приватност не постоји. Једина разлика је то што данас ми самовољно износимо информације, фотографије, видео записе, захваљујући нашој жељи да имамо огромну публику, што нам пружа фејсбук, инстаграм и остале друштвене мреже које нас стављају пред око огромног броја људи, а ми не размишљамо о последицама. Све врсте информација које свакодневно нудимо кроз друштвене мреже, разни оглашивачи, рекламери, па чак и криминалци могу да искористе на најгори могући начин.
Језик политике је дизајниран тако да лажи звуче истинито, а убијање постане поштовано, те да даје привид чврстине самом ветру. У нашем времену не постоји таква ствар као што је држати се даље од политике. Сви проблеми су политички проблеми, а политика је мешавина лажи, утаје, глупости и мржње. Исто тако у књизи су приказане невероватно преувеличане и лажне бројке о стално растућој економији и све бољем животном стандарду иако у стварности грађани живе све лошије те чак и нормалне намирнице постају реткост или су прескупе.
Рат је мир. Слобода је ропство. Незнање је моћ. Владе практично свих држава света лажу своје грађане сваког дана. Рат против тероризма, оружје за масовно уништење које никада није пронађено или непријатеље за које нико није сигуран ко су, а заправо се ратови воде због нафте и природних ресурса или сасвим трећих ствари. „Само бих волео да знате да, када говоримо о рату, ми заправо говоримо о миру“ рекао је својевремено бивши председник Америке Џорџ Буш.
Онај ко конторолише прошлост, контролише будућност. Онај ко контролише садашњост, контролише прошлост. Једна од главних тема приче је цензура. Стално се добијају и извештаји о великим победама на ратном пољу иако је крајни циљ рата непознат а непријатељи неодређени. Но нико од грађана не може неутрално поверити информације јер партија контролише све медије. Сам Орвел је једном изјавио: “Већ сам у ранијој доби приметио да се ниједан догађај исправно не објављује у новинама.“ Буквално сваког дана се сусрећемо са прекрајањем историје. Чак и историјске књиге из којих уче деца су површне, често са погршним информацијама, једнострано написане и у складу са актуелном политиком.
Моћ је покидати човеков ум у комаде и онда га саставити поново у новом облику који си ти одабрао. Данашњи мас-медији су задужени за вести, цензуру и наравно лажи. Изврћу вести и представљају истину на сасвим погрешан начин.Извештавају о трачевима познатих, о дешавањима у ријалити програмима и тиме скрећу пажњу народу од битних проблема и информација. Медији данас заиста кидају човеков ум и састављају га поново у складу са интересима корпорација, влада и моћника.
Навикли смо на филмове о роботима који имају људски разум и могу да говоре, аутомобилима који могу да лете, свемирским бродовима итд. Само се чека да и то постане стварност. И рекло би се да нам је све ближа.
Аутор: Невена Милошевић