Из прошлости Топлице и Добрича: Узгајање пиринча у Топлици

Турски запис о гајењу пиринча

Током  XVI и XVII  века страним путницима падало је у очи да су јужни делови Србије, Топлица и Косово поље, били боље обрађени и насељени него они на северу или предео уз Цариградски друм до Ниша. Земља је обрађивана примитивно.

Од пољопривредних култура највише су гајене житарице: пшеница, суражица, јечам, раж, просо, грахорица, пир, хељда, а и пиринач. Од средине XVII века гајен је кукуруз.

Познато је да се код нас пиринач узгајао у долини Нишаве у XVI веку, али није се знало да се узгајао и на Топлици. Документ који је научној јавности представила др Драгана Амедоски управо говори о томе.

Становници села из околине Топлице који су били ангражовани на пиринчаним пољима, представлјали су категорију становништва са посебним статусом, такозване челтукчије. Раја која је једном била уписана у пописе као челтукчијска раја, више није могла да мења свој статус, који је био наследни, да би се осигурала производња пиринча.

По свему судећи производња пиринча на читавом Балканском полуострву у вези је са османским освајањем. Пиринач је представљао једну од основних традиционалних намирница у исхрани Турака. Специфични услови које је захтевало гајење пиринча нису дозвољавали обимнију производњу ове биљне културе на простору Србије, па је успешно гајен на свега неколико локација.

Др Марија Копривица је истражујући турска документа из тог доба потврдила да су пиринач у нишком крају гајили становници села Јелашница, Бања, Бања Кутина, Брзи Брод, као и становници града Ниша.

О начину како се узгајао пиринач у долини Топлице немамо податке, али је производња у основи била идентична у свим деловима Царства. Пре свега, земљиште је морало бити плодно и равно, а река плитка и мирна, али не превише велика да се не би изливала и плавила поља.

Како је пиринач гајен на аловијалним земљиштима око мирнијег тока реке Топлице из којег се системом канала могла одводити вода и користити за наводњавање упућује нас на чињеницу да је највероватније пиринач узгајан у Доњој Топлици тј. плодном Добричу и нешто одређеније на обалама Топлице поред Житорађе, између Вољчинца и Јасенице и Бадњевца и Шарлинца. Са овом тврдњом слажу се познаваоци историје и квалитета земљишта у овом делу Топличког краја. Напомињемо да је земљиште у деловима атара ових села и данас погодно за разнолику биљну производњу, а највише се користи за производњу паприке у пластеницима и у летњим баштама.

Марија Копривица, наводи да су у близини села Курвин град, постојале две воденице које су млеле само пиринач. То су једине воденице за пиринач у нишком крају, па је вероватно у њима млевен и пиринач произведен на пољима у долини Топлице и поред  места која смо навели.

Документ чију фотокопију прилажемо, чува се у Архивској серији Мухиме дефтери, у Архиву Председништва владе у Истамблу. Мухиме дефтери представлјају регистар наредби које је Порта издавала приликом својих заседања. Акт је саставлјен 12. маја 1572. године и упућен је кадији Прокупља.

У истом се наводи да је из „руке“ једног од крушевачких заима, по имену Мустафа, стигла часна заповест у којој се каже да је потребно поново обновити (уништену) брану пиринчане реке Топлице, једне од нишких река, због које се (та област) не обрађује, што наноси штету падишаховској имовини. Зато су становници села донели храстовину и граде, а по нишком кадилуку су купљени радници и грађа. Наређено је да се поменута брана под надзором поменутог заима на сваки могући начин поправи и да се поново заврши.

Бране су биле направљене углавном од дрвета и врло подложне оштећењима нарочито током зимског периода. Када би вода надошла, услед бујица и поплава, оне су се квариле, а канали урушавали. У тим случајевима се поправка наметала као неодложна.

Неповољни климатски услови или недовољна испитаност производње, али и криза Османског царства, довели су до тога да се од средине XVII века потпуно престало са производњом пиринча у Србији. Уз то треба напоменути да је средином XVII века почео да се производи кукуруз. Ова нова биљна култура пренета из Америке, много је боље успевала од пиринча у условима умерено-континенталне климе.

Љубиша Милошевић, новинар и публициста

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *