Има ли места за нас? – Стефан Стевановић- младић који је слеп од друге године, али особа од које може много да се научи, пре свега како се борити за циљеве у животу

Стефан Стевановић (26) из Шарлинца, општина Дољевац, је младић који је слеп од друге године, али је он особа од које пуно тога може да се научи, пре свега како се бори за успех у животу иако има хендикеп и како му пут до успеха ни мало није био лак.

Свестан свих препрека са којима се слепе и слабовиде особе срећу у реалном животу, Стефан је развио још једну особину која га чини још племенитијим, спремност да помогне другима.

Стефан је средњу школу завршио као најбољи ђак у генерацији и све време школовања путовао сам аутобусом од Шарлинца до Ниша. Након гимназије уписао је Правни факултет Универзитета у Нишу који је завршио са просечном оценом 9,76.

Бави се спортом и на спортским теренима постиже изузетне резултате. Освајач је многобројних медаља на државним и међународним спортским такмичењима. Капитен је Глобал тима, одбојке за слепе и слабовиде особе. Стефан је у међувремену и добио запослење и то у Канцеларији за младе Града Ниша након дипломирања на факултету.

Али ни ту није стао. Завршио је мастер студије и припрема се за докторске. Стефан, који има 26 година, имао је ту несрећу да су му због тумора, када је имао само две године, ампутирана оба ока. То га није спречило да себи постави циљеве и да их оствари.

Иако је низао успехе током школовања желео је и да се бави спортом па је одабрао глобал, одбојку за слепе и слабовиде, о коме се јако мало зна у Србији, а убрзо је и постао и капитен тима. Бавио се и атлетиком, па је на државном првенству на 400 метара у трци освојио злато.

Како каже Стефан након завршених студија аплицирао је на конкурс који је био отворен за радну позицију приправника на пословима унапређења младих у Канцеларији за младе Града Ниша и сада је потпуно самосталан.

Стефан из Шарлинца додаје да тренутно живи у Нишу и да је срећан и задовољан послом којим се бави.

  • Од првог дана на послу колеге су је јако лепо прихватиле и помогле ми да се привикнем на нову средину. Посао није тежак и са задовољством га обављам, јер ова пословна шанса ми је омогућила да се осамосталим и будем пример и другима да иако имају неку врсту инвалидитета то није препрека да остваре своје циљеве и жеље- каже Стефан.

Један од циљева који се себи поставио су и докторске студије које планира ускоро на упише.

  • Иако сада имам доста обавеза и на послу и поред обавеза на факултету, не желим да одустанем од спорта, па се трудим да сваки слободни тренутак проведем на тренингу и са својим саиграчима из клуба- каже Стевановић.

Слеп је од друге године живота, али се ретко ослања на друге. Самосталан је у свему и познат је и по томе што је аутобусом, сам, сваког дана путовао на релацији Шарлинац-Ниш и назад, током школовања у гимназији „Светозар Марковић“.

Свестан свих препрека са којима се слепе и слабовиде особе сусрећу у свакодневном животу Сте4фан је развио још једну особину која ја чини изузетни племенитим, а то је да помаже другима, односно спремност да помогне другима који имају сличне проблеме са којима се он сусретао. Тако је малом Јакову Младеновићу ученику ОШ „Десанка Максимовић“ у Чокоту испред Канцеларије за младе Града Ниша поклонио своју писаћу машину са Брајевом азбуком која ће му у многоме помоћи да савлада изазове инклузивног образовања.

  • Јаков се родио са потпуним губитком вида. Његов свет има своје облике и боје. Ни налик нашим. Упркос томе, он редовно похађа наставу. Учи и открива свет, на свакако отежани начин. На целом друштву је да му помогне, као и сваком појединцу ком је подршка потребна. Ја сам тај пут већ прошао, одрастао, успешан сам правник, запослен у Канцеларији за младе. Знам све препреке на том путу. Своју Брајеву машину, која је најбитније средство у примени асистивне технологије у рехабилитацији особа са оштећеним видом, поклонио сам малом Јакову-како је Стефан Стевановић.

Тако то чине одговорни појединци, а тако и заједнице које су свесне да је сваки појединац драгоцен. Стефан је младић који многима може да послужи за пример, од њега можемо много научити. Његова упорност, амбициозност и жеља да успе у животу и помогне другима превазилази сва очекивања од једног појединца.  Дирљиво и обавезујуће!

 

Пројекат „Има ли места за нас?“ суфинансира локална самоуправа Дољевац (Општина Дољевац)

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не одражавају нужно ставове и мишљења органа који је додело средства.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *