У Србији су до сада потврђена два случаја оболевања од грознице Западног Нила, болести коју преносе заражени комарци, саопштио је Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”. Заражени су регистровани у Јужнобанатском округу (општина Панчево) и на територији Града Београда (општина Палилула), а реч је о жени и мушкарцу старости 66 и 69 година и обоје су били хронични болесници, наведено је на сајту Батута. Инфекција вирусом Западног Нила први пут је регистрована у Србији крајем јула 2012. Године.
Од 2012. до 2017. године у Србији су регистрована укупно 574 пацијента оболела од грознице Западног Нила, а умрла је 61 особа.
Грозница Западног Нила је вирусно, сезонско обољење које се преноси убодом зараженог комарца. Највише оболелих има у периоду највеће активности вектора – комараца.
У нашој земљи први оболели региструје се, углавном, у другој половини јула, а највећи број оболелих особа се пријављује током августа.
Како каже др Часлав Миладиновић, лекар опште праксе, код већине заражених, у 80 одсто случајева, не јављају се никакви знаци болести, док код 20 одсто инфицираних симптоми подсећају на обољење слично грипу, са наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, болом у грлу, ледима, мишићима, зглобовима, умором, благим пролазним осипом и лимфаденопатијом.
- Код једног оболелог на 150 инфицираних долази до развоја тешке клиничке слике са знацима упале мозга или упале можданица и кичмене мождине, односно неуроинвазивног облика болести. Тада у клиничкој слици, поред грознице и главобоље, долази до појаве укочености врата, ступора, дезорјентације, коме, тремора, конвулзија, мишићне слабости и парализе. Ови симптоми могу да трају неколико недеља, са могућим трајним неуролошким оштећењима.- каже у изјави за радио Копријан др Часлав Миладиновић.
Др Миладиновић додаје да је осетљивост на инфекцију општа, али да особе старости преко 50 година имају већи ризик за настанак неуроинвазивног облика болести.
- Нема специфичне терапије против грознице Западног Нила. Болест се обично завршава потпуним опоравком након неколико недеља или месеци. У случају теже клиничке слике, оболели се хоспитализује.- каже доктор.
Код малог броја особа, свега 0,1 одсто, јављају се теже компликације као што су менингитис или енцефалитис.
М.Јовановић ( Фото krstarica.com)