Житорађа – У оквиру четвртог кола Прве лиге Исток за рукометаше, у узаврелој атмосфери хале спортова у Житорађи популарном ”Техерану” рукометаши Житорађе савладали су фаворизоване госте из Крњева резултатом 33:28 (13:11). Изабраници Миомира Маљевића у овом мечу уз неколико периода са осцилацијама, одиграли су праву партију за рукометне уџбенике, подсетивши на најславније дане рукометног клуба.
Екипу је на вечерашњем мечу предводио Благоје Марковић са 10 погодака а у стопу су га пратили искусни Дејан Илић са 7 и исто толико на свој конто уписао је 17-годишњи Лазар Мутавџић, који је на овом мечу показао сву раскош талента који поседује, представљајући праву ноћну мору за рукометаше Јединства. Треба напоменути да је током свих 60 минута праву подршку Житорађанима пружала и навијачка група ”Плава бригада” која је била осми играч за изабранике Миомира Маљевића.
Но да не дужимо, уместо класичног извештаја са утакмице, ово ће бити осврт. Осврт на све што се дешава у рукомету последњих неколико година. Када је пре неколико година стратег Житорађана Маљевић најављивао шеснаесторо Житорађа у првом тиму, сви смо били скептици. (Признајем, ја први! ) А данас када на терену, изузев голмана Лазића имамо комшије, браћу, другаре из Житорађе који играју много боље, лепршавије од много бољих, јачих и већих ривала, као логично намеће се питање шта је то тада знао Миомир Маљевић а да ми нисмо? Са ове тачке гледишта, као логичан намеће се само један одговор – веровао је у процес. Процес који се зове одрицање, ред, рад и диспицлина. У процес током којег су му редовно наилазиле препреке (много већи и много богатији клубови одводили бисере попут Станковића, Стојановића, Маљевића, Костића и сл… ) у којима је без обзира на њих истрајао до краја да би се вечерас након победе пред око двестотинак гледалаца у Техерану поносно смешкао и стискао песницу као знак да је знао да чини праву ствар. Често оспораван, још чешће исмеван и скоро никад признат, Рк Житорађа је још једном показао величину. Док други клубови своје успехе баштине на деци овог клуба, оспоравајући им знање стечено на врелом паркету Техерана, велики клуб из малог места наставља са процесом. Производи неке нове таленте, а неки од њих су вечерас први пут осетили паркет, многи рођени почетком прошле деценије. Као залог за будућност.
На крају, закључак приче је следећи. Нисмо веровали, али су нас демантовали. Смејали смо се, али су нам доказали. Рукомет је игра која се игра срцем. Рукомет је игра која се игра на шмек, на фазон више. Рукомет је игра коју не игра буџет. И да завршимо са навијачким покличком са трибина – ”Џаба вам новци моји синовци, џаба вам било добре воље, рукомет је игра коју од свих вас Паја зна мало боље”. Знао је и тад, РК Житорађа је бренд који ће да траје, и о коме ће тек да се прича.