Црква посвећена Св.Роману Ђунишком налази се у Белотинцу. Основне историјске податке о изградњи храма нашли смо у летопису. На страницама летописа записано је следеће:
– Веома радни, већином повртари, а потпомогнути прилозима грађана Ниша и околних села, побожни мештани Белотинца су 1928.године, иако је је била привредна криза, успели су да подигну веома лепу цркву, која чини украс читавом крају-
Како каже садашњи свештеник овога храма, Александар Стеменковић, бака Милица је била главни иницијатор да се на овом месту подигне црква.
– Бака Милица из породице Радић имала је сновиђење, у сну јој се јавио човек са дугом брадом у монашкој одећи и рекао јој да треба са својим мештанима да копа на месту званом црквиште и да ће тамо наћи темеље старог храма. У почетку јој нису веровали, али када су село снашле неке невоље одлучили су да оду до тог места и виде шта ће наћи- каже отац Александар.
Мештани су на том месту које су називали црквиште заиста нашли старе темеље светиње, а према неким подацима откопавање је било негде 1907.године.
Касније, 1919.године, подигли су малу капелу од дасака, а онда су 1928.године подигли садашњи храм.
Црква Св. Романа подигнута је у српско-византијском стилу, а на темељима некадашњег храма. Освећење цркви обављено је 5.новембра 1933.године од стране Епископа нишког господина Јована. Епископ Јован је за време освећења одликовао црвеним појасом пароха Белотиначког свештеника Велимира Михајловића, који је и припремио храм за освећење, а у народу је упамћен као отац Веља.
У цркви стоји и плоча са именима добротвора који су помогли подизање цркве Светог Романа у Белотинцу.
Свештеник Сретен Манчић долази 1939.год. на место пороха у Белотинцу и његовом заслугом је и сачињен летопис са драгоценим историјским подацима за овај крај. Он остаје на служби пароха белотиначког сво до 1970.год. Отац Сретен се, у летопису, захваљује својим парохијанима за пружену помоћ у дугогодишњем раду и наглашава да су успели да одрже веру и обичаје, а црквену имовину да сачувају и увећају.
Према речима садашњег свештеника Александра многи житељи овога краја се још увек радо сећају активног парохијског рада попа Сретена и са великим одушевљењем говоре о некадашњем свештенику.
На самом почетку седамдесетих година место пароха белотиначког заузима свештеник Чедомир Стевановић. Период његовог рада долази у време када су псоледице комунистичког режима већ узеле широки замах и знатно су се увећале тешкоће, на које се још отац Сретен жалио, али упркос томе успео је пружи велики допринос у парохији.
Наиме, тих година, започет је и под кров стављен нови конак, а на храму Св.Романа је постављен нови цреп и обновљења спољашња фасада.
Наш саговорник, отац Александар, од 2011.год. је у служби народа у овом крају.
Како каже, нове историјске прилике у држави пружају и нове и боље услове за рад.
– Житељи Белотиначке парохије сада улажу доста рада и напора на уређивању и обнављању храма светог Романа и црквеног дворишта у Белотинцу- каже свештеник Александар.
Он додаје, да је црквено двориште сређено уз помоћ механизације општине Дољевац и појединих приватних фирми. Постављени су темељи нове ограде у дужини од око 160 метара. Инсталација електричне расвете у црквеном дворишту је завршена са 13 лампиона, урађена је нова, коцком поплочана стаза ширине 3.5 м и дужине 40 метара на правцу од храма до новоосноване капије, а дуж ове стазе засађено је 15 јелки и борића.
– Колико могућности дозвољавају уређујемо и унутрашњост храма и парохијског дома. Посебно ме радује чињеница и коју је важно истаћи је да се постепено повећава број верника који долазе на недељне и празничне Литургије, а заједно са тим повећава се и интересовање за пост и причешће- истиче локални парох.
Он је додао да охрабрује и чињеница, а на коју је и поносан, да је све више родитеља који децу уписију на веронауку, као изборни предмет.
У селу постоји и литијски крст, а литијска поворка кроз улице Белотинца пролази сваког 22.маја, односно када се прославња летњи Св.Никола.
На крају је додао да се повећава број оних који помажу обнављање цркве Св.Романа и све више мештана ове парохије се окреће духовном животу.