Горан Антанасковић је рођен 1960. у Прокупљу. Основну школу завршио у Житорађи, а потом Богословију Св. Кирила и Методија у Призрену. Од 2001. ради као вероучитељ у ОШ ”Топлички хероји” у Житорађи, а од 2012. у Средњој школи у Житорађи. Пише од средње школе, углавном поезију. До сада има написане три збирке песама од чега једну објављену. Његова дебитантска књига збирка песама је ”Тајна руже” у издаваштву Књижевног друштва ”Раде Драинац” које ради при дому културе у Прокупљу. Антанасковић је награђен за ”Тајну руже” на 47. манифестацији ”Драинчеви сусрети” 2016. године, наградом за најбољу збирку песама топличког писца. У плану му је издавање још једне збирке песама у току 2018-е. Вечита муза, и инспирација му је КАРМЕН. Тако је и насловљена једна његова необјављена збирка. Реквијем за Кармен.
Багдадски сан
Фортин џулај бриџ
Попут струне утегнут
Растегнут дугин лук.
Скоро па да вибрира
Под мојим корацима
Обувеним у војничке чизме.
А пилони брује и трепере
К’о звезде над Тигрисом,
док вековима тече тихо,
без сна.
Сијају очи небеске
и огледају се у зеницама
твојим. Кармен.
Рекао сам ти ономад,
Багдад није град Кармен,
Багдад је бајка.
Моја и твоја.
Капија Вавилона
Измаглица од пустињског праха,
Над ужареним песаком древног Вавилона
Под ногама шкрипи, вековима без предаха,
Сатирући снагу, док ћути васиона.
У оку песак горак и слан,
Крвавом сузом осликава дан,
Над Тигрисом што се вуче,
Мислима што дух и тело муче.
Фатаморганом живот тече
Лаж до лажи, у песку корак,
Олуја пешчана, и већ је вече,
У устима песак, и пелен горак.
Паклена игра богова Вавилонских,
Пустињског песка древних господара,
У срцу разбуктао пламен жуди митских
Док Иштар ти срцем гори попут жара.
Кармен, опет ти.