Дољевачка општина изнедрила је велики број људи који су својим радом допринели њеном развоју или дали свој допринос науци, култури, уметности, спорту. Многи од њих постали су познати и много даље од локалне средине из које су потекли, док је друге време бацило у заборав. Ова наша рубрика настала је с намером да све нас подсети на значајне људе из нашег краја, али им тиме ода и почаст за допринос који су дали не само локалној заједници, него друштву уопште.
Налази се међу најпознатијим и најуспешнијим српским спортистима, власник је најсјајнијих одличја са свих великих европских и светских такмичења и један је од малобројних репрезентативаца Србије са територије општине Дољевац. Ватерполиста Сава Ранђеловић из Дољевца, иако у својој богатој колекцији одличја има све што се у ватерполу може освојити и даље несмањеном жестином наставља да демонстрира своје умеће у базену.
А тек му је 25 година. Сава Ранђеловић рођен је 17.јула 1993. године, као једино дете својих родитеља. Основну школу завршио је у Дољевцу, а средњу, гимназију “9.мај” у Нишу. Таленат за бављење ватерполом исказао је врло рано, са седам година. Иначе, као и већина добрих ствари и Савини почеци у ватерполу били су, како каже у разговору за Радио Копријан, производ случајности. -Десило се сасвим случајно. „Кривац“ је мој друг Илија из Дољевца који је пре мене кренуо да тренира ватерполо, па је његов тата предложио мом да кренем и ја, да му правим друштво. Већ после неколико тренинга схватио сам да ми се тај спорт јако допада, после се показало и да имам талента и ево где сам сад.
Сава Ранђеловић своју ватерполо каријеру започео је у Нишу, где је играо скоро целу деценију, наставио у Кикинди, блистао у Црвеној звезди, у којој је провео четири године и био капитен у време када је овај клуб доминирао Лигом шампиона. Своју интернационалну клупску каријеру започео је у италијанској Бреши, а сада игра за мађарски ОСЦ. Од 2012. године стандардни је члан нашег сениорског ватерполо тима, са којим је још у раним двадесетим постигао највеће успехе и освојио најзначајнија такмичења.
Са друговима и саиграчима ове године наступао је на свим великим такмичењима, а на последњем, Европском првенству у Барселони одбранили су злато, четврто у низу.
У својој колекцији има 12 златних одличја и једну бронзу, а ни једно финале, у којем је до сада играо, репрезентација Србије није изгубила. Доминирао је са играчима из репрезентације на Европским и Светским првенствима и у Светској лиги, а 2016., са 23 године, окитио се у Рију и најсјајнијим одличјем које је сан сваког спортисте, златном олимпијском медаљом, која му је, како истиче и најдража. –Сигурно је да је златна медаља са Олимпијских игара она најдража ту нема дилеме. Сан сваког спортисте када почне да се бави било којим спортом је да освоји највише што може у том спорту, а то су за све нас ОИ. Освајањем олимпијског злата остварио сам све своје дечачке снове, каже Ранђеловић.- Увек сам веровао у себе и у све што радим. Сањао сам, као и сваки други дечак о томе. После сваког тренинга имао сам мотив више и јасне циљеве пред собом. Све ми се то исплатило касније. Веома сам, додао бих, захвалан на подршци коју сам током тог периода добио, што се пре свега односи на моје родитеље, без којих не бих постигао све ово. Без обзира на то што је звездане висине већ дотакао, сања и даље. -Сањам да све те медаље освојим поново. Изнова то себи постављам као циљеве. Јер, без тога не бих могао да даље напредујем.
Поред свих репрезентативних и клупских обавеза Сава стиже да се посвети и образовању.-Студирам менаџмент у спорту, као и међународну економију. Њу сам међутим, мало стопирао, јер ми је тешко и неизводљиво да се томе озбиљније посветим, с обзиром на то да сам стално ван земље. Иако су године играчке каријере пред њим, како додаје, планира да у ватерполу остане.- Још увек моја каријера иде узлазном путањом, пуно година игре је предамном, тако да има времена за такву врсту планирања. Свакако, са ове тачке гледишта, волео бих да останем у ватерполу, на пример као тренер или помоћни тренер.
За крај , ко ће боље, него Сава поруком мотивисати све овдашње клинце. –Морају бити истрајни у томе што раде, морају безрезервно веровати у себе и сигурно ће успети.
А ми у Савине и успехе ватерполиста уопште не сумњамо, те самим тим није необично што са нестрпљењем и великим очекивањима чекамо ОИ у Токију.