Многе области у Србији које су годинама тавориле на дну листе развијености, а међу њима и Општина Дољевац, нажалост и даље су тамо. Извесних позитивних трендова има, међутим да би се из зачараног круга неразвијености изашло потребно је много тога, тим пре јер је тако комплексно питање дугорочан процес. Свесна тога локална самоуправа активно ради на стварању добре пословне климе за привлачење домаћих и страних инвеститора. Резултат тога су позитивна кретања запослености у Општини Дољевац, јер се последњих пет година константно смањује број лица на евиденцији Националне службе за запошљавање (НСЗ) у дољевачком крају. Међутим, такође запажа се да овај крај и даље има зараде далеко мање од водећих обасти у земљи, али и испод републичког просека.
Смањењу листе тражилаца посла допринело је и отварање погона великих фабрика на територији општине Дољевац или у околиним местима, пре свега у Нишу, који по традицији упошљава велики број наших радника, а дољевачка локална самоуправа најављује нове шансе за запошљавање. Наиме, како су недавно истакли у овдашњој локалној власти у Пуковцу увелико трају припреме за изградњу диструбутивног центра за лекове и козметичка средства предузећа „Лековит“ д.о.о Шабац. Према очекивањима наредне године ова фирма ће упослити прве раднике, њих педесетак. Предлог Меморандума о разумевању потписан је 24.јула, а вредност планиране инвестиције је четири милиона евра.
Немачка компанија Леони, која од 2014. године има погон и у Малошишту, највећи је послодавац у општини Дољевац. Та компанија запослила је велики број људи из овог краја, што је позитивно утицало на кретање запослености. Како је нашем радију потврђено у овој компанији, 850 радника из Општине Дољевац, од укупно 2.400, ради у овој фабрици , која се бави производњом аутомобилских компоненти. Преосталу радну снагу чине становници из Житорађе, Ниша, Мерошине и Прокупља. Такође, како истичу, више од половине радника има средње образовање, факултетски је образовано 11одсто радника, док 7одсто њих има више образовање. Највећи број упослених, 75 одсто, има уговоре на неодређено време.
Међутим, приметно је да овак крај, традиционално, по висини зараде каска за многим регионима у Србији, јер је просечна плата становника наше Општине далеко од републичког просека, а још даље од најбогатијих Општина у земљи. То поткрепљују и бројке. Просечна зарада у дољевачкој Општини према подацима РЗС у мају 2018. године износила је 37.930 динара нето (52.028 бруто), само мало више од априла исте година када је била 36. 398 нето, док је у марту та цифра била 36.134 нето, а у фебруарау 34.857 динара нето, што је пак незнатно повећање у односу на јануар исте године, када је била 37.447, само мало боље од Ражња и још девет Општина у Србији које предњаче на тој негативној листи. То је мање и од републичког просека који за мај 2018. године износи 50.377 динара нето (69.684 бруто), то јест 426 евра, и горе од просека Нишавске области где је у посматраном периоду просечна зарада била 45.046 нето (62.246 бруто) и још даље од градова и Општина које заузимају челне позиције у земљи, а то је град Београд где је просечна зарада у мају била 60.844 динара нето (84.208 бруто) или Општине Врачар 76.832 нето (108.674 бруто), што је највећа просечна плата у Србији.
Међутим, званичне бројке могу понекад да заварају, па је за сагледавање стварног стања ствари потребна мало дубља анализа. Наиме, иако се званично Дољевац неповољније котира од околних Општина разлог може бити и тај, што у неким другим местима, за разлику од Дољевца, има много више незапослених, нема великих фабрика, па највећи број људи ради у јавном сектору. То подиже њихов просек плата, али не значи да имају бољи стандард.
Било како било, математика каже да плата Дољевчана може да “добаци” само до минималне потрошачке корпе, док о покрићу оне просечне дољевачки житељи и даље могу само да сањају, јер им за то недостаје чак 34.270 динара. Тај тренд присутан је већ годинама и сви су изгледи да се, по том питању, у догледно време ништа нажалост неће променити.