Свети пророк Јелисеј био је син земљорадника, који се звао Сафат. Бог је прославио пророка многим чудима.
После узимања Илије на небо, Јелисеј је морао да пређе преко реке Јордан. Он је ударио плаштом Илијиним по води; вода се раздвојила, и он је прешао по сувом дну.
Када је Јелисеј дошао у град Јерихон, житељи тог града су му рекли: “Код нас није добра вода, и зато нам је земља неплодна”. Јелисеј је бацио у извор воде со, и вода је постала укусна и здрава.
Близу града Ветиља, Јелисеј је угледао децу како излазе из града, и она су почела да се смеју над њим и да вичу: “иди, иди, ћелави!” Он им је рекао, да ће за такво непоштовање старијег они бити кажњени од Бога. Тада су из шуме изашле две медведице, и растргле су четрдесет двоје деце.
Једном је Јелисеју дошла сиромашна удовица, плакала је и говорила: “Мој муж је умро и оставио је после себе много дуга. Сада зајмодавац xоће да узме за дуг обоје моје деце као робове”. “Шта имаш код куће?” упитао је Јелисеј.
Жена је одговорила: “Ништа немам, осим једног суда са уљем”.
Јелисеј јој рече: “Пођи, замоли за себе од свих суседа што више празних судова, затвори за собом врата и разлиј у судове уље”.
Жена је тако и урадила. Уље се лило дотле, док се нису напунили сви судови. Она је продала уље, вратила цео дуг, и још јој је остало довољно новаца да се храни заједно са својим синовима.
У граду Сонаму једна богата жена имала је сина. Десило се, да јој се детенце разболело и тај дан и умрло. Она је дошла код Јелисеја и у очајању пала пред његове ноге. Пророк је отишао у дом, где је лежало дете, и дуго се молио Богу. Детенце је оживело.
Војни командант цара сиријског, Нееман, био је заражен губом (заразне гнојне ране). Нико га није могао излечити од те болести. А жена Нееманова, имала је служавку, заробљену јеврејску девојку. Видевши страдања свог господара, она је рекла: “Ево, ако би господар мој отишао код пророка у Самарију, он би скинуо са њега губу”.
Нееман је отпутовао у земљу израиљску к пророку Јелисеју: Јелисеј је послао слугу да каже Нееману, да се седам пута умије у реци Јордан. Нееман је тако и учинио, како му је рекао пророк, и одмах је оздравио. С богатим даровима он се вратио Јелисеју, али пророк ништа није примио од њега.
Када је Нееман отишао кући, слуга Јелисејев, Гиезије, стигао га је и узео од њега у име пророка, сребро и нешто одеће. Сакривши добијено, Гијезије се јавио Јелисеју.
Откуда идеш, Гијезије!” упитао је Јелисеј.
“Слуга твој никуда није ишао”, одговорио је Гијезије.
Тада пророк разобличи његову лаж и рече му: “заједно са сребром Неемановим добићеш и његову болест”. И изашао је Гијезије од Јелисеја, покривен губом.
Пророк Јелисеј је и после своје смрти учинио чудо. Годину дана после његове смрти, мимо пећине, у којој је он био сахрањен, носили су умрлог човека. Али, видевши непријатеље, погребници су журно бацили тело умрлог човека у пророкову пећину. Када се он, при свом паду, дотакао костију Јелисејевих, одмах је оживео и стао на своје ноге.
Овај дан се сматра заветним за све који пате од болести очију. Тог дана они одлазе у цркве и манастире и мало загребу зид да малтером протрљају очи.
Не ради се у пољу, осим сетве проса. Зато се каже: „Јелисије просо сеје, иде Вида да обиђе.“
Жене износе све што је црвено од одеће или тканине да се проветри.