Интернет странице и налози институција Србије на друштвеним мрежама су углавном недовољно развијени, неуредни, неприлагођени корисницима и без основних информација, а комуникација с грађанима је ту готово немогућа, показује истраживање Института за европске послове о видљивости институција Србије на интернету.
Истраживање је обухватило 30 државних институција које су задужене за функционисање јавне управе и спровођење уставних и законских начела.
У истраживању се наводи да у комуникацији с грађанима институције често не одговарају на електронске поруке послате преко портала, а комуникација је отежана јер нема ни јасног контакта коме се обратити за помоћ, као и због тога што се у делу са контактима налазе подаци који упућују на „централу“.
Супротно закону, Информатори о раду се често не објављују једном годишње. Као пример наведен је случај портала Канцеларије за Косово и Метохију на којем се налази информатор из 2014. године.
Као изузетно непрегледна страница наведена је интернет презентација Министарства здравља Србије.
Седам министарства нема одељак сајта на енглеском језику, док је реткост вишејезичност, укључујући и језике националних мањина.
Као позитивни примери наведени су портали Скупштине Србије, Министарства унутрашњих послова и Министарства спољних послова.
Интернет страница Владе Србије редовно објављује саопштења и ажурира информације, али је та страница „стара већ неколико мандата“.
У истраживању се наводи да изгледа као да ниједна од институција још није „појмила важност и распострањеност друштвених мрежа“, те пет институција нема налог ни на једној друштвеној мрежи – Министарство за рад, Министарство здравља, Министарство грађавинарства, Кабинет министра задуженог за регионални развој и рад јавних предузећа, и Кабинет министра задуженог за иновације и технологију.
Министарство унутрашњих послова највише је праћено на свим друштвеним мрежама, посебно на Инстаграму.
Министарства правде, одбране и државне управе активна су на Твитеру, а Министарство за европске интеграције на Фејсбуку.
Извор; Бета