Запис као светиња посебно поштована, уважавана и негована у нашем народу потиче још из доба Светог Саве, који је постављао Крстове, око којих се народ окупљао, а свештеници вршили чинодејства и богослужења. Записи су се налазили у сваком делу сеоских и градских атара. То су обично родна дрвета на којима се уреже крст, и код кога се у одређено време сваке године врши литијска молитва.
Тако је на простору некадашњег центра села Јасеница постојао брест на коме је био урезан крст. Тај запис постојао је све до 1938. године и налазио се баш у центру старог села. Након незапамћених поплава 1937. и 1938. године преци данашњих мештана преселили су своје домове и огњишта на данашњу локацију поред железничке пруг. Пре Другог светског рата насеље је било ближе Топлици и Вољчинцу. Пошто је река услед поплава носила све пред собом измештање насеља је било нужно. Тадашњи запис односно брест је посечен из необјашњивих разлога.
Ових дана на месту старог записа подигнут је крст који је излио верник Властимир Симоновић Лаци уз помоћ неколико донатора. У недељу крст је освештао парох први житорађски: протојереј ставрофор Трајко Стојковић. Вршењу литијксе молитве присуствовао је већи број грађана. Мештани Јасенице који обележавају литије као сеоску славу сваке године приредили су скромну свечаност поводом обнављања духовних литија, први пут после 1945. године.
-Изузетно ми је драго што смо обновили ово свето место, схватили и показали још једном да нам нико није раван када је у питању неговање културе и народне традиције, јер народ без своје културе, традиције и поштовања својих корена је осуђен на пропаст, рекао нам је Драган Милић, председник КУД Јасеница, чији су преци пре поплава били насељени ближе Топлици, а након тога се преселили као и сви остали тадашњи суседи.
Властимир Симоновић је најавио да ће идуће године на дан литија обновити стари обичај и обилазити и друга света места у атару Јасенице и да ће он бити домаћин литијског богослужења.
Крст висине више од два метра налази се десно од пута ка Вољчинцу, поред малог мостића и пута за фудбалско игралиште. Беле је боје и врло уочљив за пролазнике. Ових дана смо приметили да млади људи из Јасенице и других села прилазе крсту и мобилним телефонима фотографишу.
Аутор текста: Невена Милошевић
Фото; Саша Милојковић и Драган Милић
