По пети пут заредом у Вољчинцу су у недељу обављене литије у центру села где се пре 60 година налазио запис тј дрво дуда са урезаним крстом. Читање литијске молитве извршио је старешина Храма Светих апостола Петра и Павла протојереј ставрофор Ђукан Оровић, парох први житорађски.
На свој литијски дан који је увек у недељу, до пре Другог светског рата мештани Вољчинца су обилазили записе у атару Вољчинца, а то су чинили и житељи других добричких села на дан своје сеоске славе. Један од записа био је и Ђекин брест, касније Игњатов брест, који се налазио на крају насеља, поред пута за сеоско гробље. Верници су у беспрекорном реду и побожно, са барјацима, крстовима и иконама обилазили записе. По доласку на запис у центру села, литија га три пут обиђе, окити струковима младог кукуруза и влатима пшенице, а свештеник је читао за то одређену молитву из Требника: ЧИН ЛИТИЈЕ ИЛИ КРСНОГА ХОДА У ПОЉА…
Свештеник се моли: да земља донесе плод свој; да Господ благослови пашњаке и винограде; да усеве очува од сваке штете; да пошаље усевима кишу у потребно време; да болне исцели, да здраве оснажи; да у људе усади љубав и слогу, и истину вере узвиси; да да опроштај покајницима; старе охрабри, младе уразуми; да лажна учења, расколе отклони.
Молитва је завршавана прозбом: Да нас Господ сачува и огради силом Свога Светога Крста и заштити молитвама Своје Свете Мајке.
После литијског богослужења у Вољчинцу, а такође и у другим селима, свечаности су настављене колом уз музику трубача и гајдарџија и хармоникаша. Народно весеље трајало је до касно у ноћ. Млади су се тада упознавали и заљубљивали. После дугог периода традиција се скромно наставља и надамо се да ће се отргнути од заборава.
Домаћин литијске свечаности био је Милош Митровић са својом породицом. Идуће године домаћин ће бити Александрар Аврамовић.
Аутор: Невена Милошевић
Фото: Љубиша Милошевић
