Мирослав Мика Антић српски песник рођен је у Мокрину, 14. марта 1932. а умро у Новом саду 24. јуна 1986.године. У родном Мокрину похађао је Основну школу, гимназију је завршио у Кикинди и Панчеву, а студије је уписао у Београду. Живео је у Новом Саду. Пре него што је постао познат бавио се разним пословима – био је морнар, радио је у луткарском позоришту. Сем писања бавио се и сликарством, новинарством и филмом. Био је и уредник листа „Ритам“ и „Дневника“ у Београду и „Младог поколења“ у Новом Саду.
Песник Мика Антић, у једном разговору је рекао да је читао многе писце и да су на њега сви утицали, али је мало оних, како је говорио, који су ми остали добри и вечити пријатељи. У дечјој литератури, на пример, како је говорио, никад се није разочарао у Сент Егзиперија. У свом делу, Антић, попут Егзиперија, показује колико су вредне мале ствари које одрасли људи не примећују. Он пише о ситницама које човека окружују, а које он није у стању да примети оптерећен свакодневним животним активностима.
У обраћању деци он каже „Моје песме нису песме, него писма свакоме од вас. Оне нису у овим речима, већ у вама, а речи се употребљавају само као кључеви, да се откључају врата иза којих нека поезија, већ доживљена, већ завршена, већ много пута речена, чека затворена да је неко ослободи“.
Режирао је филмове „Доручак са ђаволом“, „Свети песак“, „Широко је лишће“, „Страшан лав“. Писао је драмска дела и један рото роман. О њему је Немања Ротар написао књигу „Сутрадан после детињства”.
Написао је; „Војводина“, „Испричано за пролеће“ (1951), „Рождество твоје“, „Плаво небо“, „Насмејани свет“ (1955), „Псовке нежности“, „Концерт за 1001 бубањ“ (песме) (1962), „Мит о птици“, „Шашава књига“(1972) и „Издајство лирике“.
За децу је написао: „Плави чуперак“ (1965), „Хороскоп“ (1983), „Прва љубав“ (1978), „Гарави сокак“ (1973), „Живели прекосутра“ (1974) и „Плава звезда“.
За сва та дела добио је многобројна признања као што су: две „Невенове“ награде, награду за животно дело у поезији за децу, Горанову награду, награду Стеријиног позоришта, Златну арену за филмски сценарио, награду Ослобођења Војводине, Орден заслуга за народ и др.
Извор и фото; Википедија
Видео; YouTube