Када се мештанима Житорађе помене име Александар Милић, нећете добити одговор о коме је реч, али када се помене његов надимак који како нам открива носи из детињства уз префиск ”DJ” нема Житорађанина који ће вам рећи да не зна ко је он. Редован је забављач на журкама у Врању, Соко Бањи, Прокупљу, Нишу, Књажевцу и у Житорађи у својој не толико дугој каријери ди-џеја сарађивао је са Ди-џеј Кизамијем, који му је иначе узор и Аном Бебић, а овај 26-годишњи момак из Житорађе себе представља као једног скромног момка и нада се успешног ди џеја у будућности. А ми вам у наредним редовима представљамо Александра Милића – Ди-џеј Шулета.
На почетку разговора нам је открио како је настало његово специфично уметничко име и којим, као и који музички жанр преферира.
– Па уметничко име повезано је са надимком који носим из детињства, на првој журци коју сам радио публици сам се представио као Ди-џеј Шуле а и лепо звучи. (смех). Што се жанра тиче, жанр који преферирам је хаус, као и домаћи комерц електро денс и хитови 90-их. – каже Александар.
Такође, открио нам је да је имао прилике да сарађује својим највећим узором у овом послу, и са још неким познатим именима са естраде.
– Узор у послу ми је Зоран Кизами, са ким сам имао прилике да сарађујем у ”Синдикату” у Књажевцу, иначе на тој журци је и била позната певачица Ана Бебић.
Александру је највећа жеља да кроз неколико наредних година буде још популарнији, да има свој студио и да као и сви познатији ди-џејеви организује турнеје. Интересантно је да се досад није такмичио на фестивалима, и каже да не жали претерано због тога, али да ако би му се указала прилика опробао би се са много искуснијим колегама.
Да ни у једном послу не цветају увек руже, показује нам и анегдота коју нам је Александар испричао у току разговора.
– Често се дешава да дођу гости и да крену да наручују песме као да су на неком весељу. Наравно, због посла им испуним жеље поготово лепшој половини, али то наручивање песама је нешто што ме излуђује увек. Хехе.
На крају разговора нам је открио свој животни мото, и шта би био Александар да није ди-џеј.
– Мој мото је: ”Када ти је најтеже, осмех на лице, главу горе, идемо даље да победимо бол”. Ти стихови су нешто што ми увек да снагу, и што ме тера да идем даље без обзира на препреке. А шта бих био да нисам ди-џеј? Хм, вероватно неки грађевинац, конобар или можда чак и негде у иностранству. – кроз смех нам одговара Александар.