НАЈХРАБРИЈИ ОФИЦИР ГВОЗДЕНОГ ПУКА: Љубомир Којовић из Коњарника

КОЊАРНИК / ЖИТОРАЂА –    Други пешадијски пук ”Књаз Михаило” познат по чувењу широм земље и света, због ратних заслуга и несаломивости прозван ”Гвоздени Пук” један је од симбола Првог светског рата и слободарске Топлице. Пук су чинили махом Топличани и ратници из Пусторечког краја, а међу свима њима напослетку издвојило се име Љубомира Којовића, шумара из Коњарника, села надомак Житорађе.

Рођен је 7. фебруара 1882. године у селу Коњарнику, у срезу добричком од оца Стевана и мајке Јанице. До ратова радио је као шумар, а у рату са Турцима 1912. године кренуо је као резервни наредник. Већ у том рату прославио својом храброшћу и о његовим подвизима писала је тадашња штампа. Врло брзо напредовао је до чина резервног потпоручника да би после подвига на Брегалници био унапређен у чин поручника. На Солунском фронту је као капетан командовао 1.четом 3.батаљона Гвозденог пука. Са својом четом се истакао у борбама на Горничеву и посебно на Трапезастој коси 1916. године, када је јуришајући на челу колоне пробијао непријатељске положаје.

Приликом форсирања Црне Реке 26. 09. 1916. године, код села Брода, он је са својом четом први прешао реку и освојио мостобран за прелазак пука. Том приликом, одбијајући јурише непријатеља славно је погинуо.

За подвиге у ратовима одликован је са два официрска ордена Карађорђеве звезде са мачевима првог и четвртог реда, први је добио као потпоручник за подвиге у Колубарској бици, а други на Солунском фронту. Одликован је са два ордена Белог орла са мачевима четвртог и петог реда, Златном и Сребрном медаљом за храброст као и другим одликовањима. На списку од десет најхрабријих официра Гвозденог пука који је урађен 1917.  године по наредби Врховне команде, први је на списку. Иако је погинуо у Македонији посмртни остаци Љубомира Којовића донесени су у његов родни Коњарник где у заједничкој гробници почива са супругом и своја три сина. Василијем, Видојем, и Јованом, који је кренуо стопама славног оца.

Причу о Љубомиру Којовићу објавио је наш колега Немања Тонић на свом ТикТок  и Јутјуб профилу:

Јован Којовић, рођен је 1902. године у Коњарнику, Житорађа, од оца Љубомира и мајке Катарине, Кате. Као четрнаестогодишњи дечак одступао је са српском војском и са својим оцем, Љубомиром (носиоцем највиших одликовања), преко Албаније. Том приликом, током одступања, био је запажен од стране престолонаследника Александра. Био је учесник и Другог светског рата, који није преживео. Са генерацијом наших ђака, који су се током рата и одмах након рата школовали у (тада савезничким) земљама, упућен је на школовање у Лондон, где је завршио гимназију. На лично залагање краља Александра, добио је стипендију за даље школовање и у Лондону је завршио медицински факултет.

По завршетку студија, радио је као војни лекар у Осијеку. Постао је први војни дерматовенеролог. Убијен је од стране усташа 1941. године. Сахрањен у Коњарнику.