Дуго су се чекала ”Пајина деца”. Рекло би се после вечерашњег издања изабраника Миомира Маљевића у мечу са вршњацима из Дубочице (иако је у питању меч сениора, и у једном и у другом табору играли 18-годишњаци) да је Житорађа коначно дочекала да у правом светлу на велику рукометну сцену кроче Пајини пулени. После ко зна колико времена, друга везана победа у низу, овога пута на домаћем терену. Резултатом 45-25. У овај резултат пре меча нико није веровао, чак ни у управи РК Житорађа, поготово што у Дубочици 2 играју махом клинци стасали у школи чувеног Моње, рукометног Муриња из Лесковца.
Ипак, да се рукомет игра ван великих центара показатељ су и ови младим момци од 18 лета, у месту са мање од 3.500 становника. Место у којем годинама уназад ничу рукометни бисери. Вечерас је у први план искочио Веселин Маљевић са 11 погодака. Исто толико уписао је и Огњен Трајковић на другој страни. Међутим, нису се уплашили ови дечаци рукометног бренда из Лесковца, шта више, ко год је пратио пар година уназад међусобне дуеле ова два тима рећи ће да су Лесковчани ”редовне муштерије” рукометашима из Житорађе.
На крају, најбољи опис вечерашњег меча чуо се на трибинама популарног ”Техерана” у разговору два гледаоца.
– Играју ови Лесковчани.
– Играју. Ал’ ови Пајини утепују!
Рукомет се у Житорађу враћа на велика врата! А чувена ”Пајина деца” – порасла, осамосталила се. Сад побеђују редом.