Властимир „Ђуза“ Стојиљковић српски глумац рођен је 30.јуна 1929.године у Ражњу.
Властимир „Ђуза“ Стојиљковић је рођен у учитељској породици, од оца Младена и мајке Лепосаве. Мајка га је учила у првом и другом разреду, а отац у трећем и четвртом.
Завршио је гимназију у Крушевцу, а глумом се бавио аматерски још као средњошколац. По завршетку средње школе се уписао на Рударско-геолошки факултет, који је напустио у трећем семестру и уписао се на Академију позоришних уметности.
Женио се два пута. Његова прва супруга била је глумица Олга Станисављевић, која је преминула је 1987. године. Други пут се оженио са Душанком Стојиљковић.
Професионалну каријеру је започео 1951. у Београдском драмском позоришту (БДП). У БДП је радио до 1968, након чега је прешао у Атеље 212. У БДП се вратио 1978. и остао тамо до 1985, када је поново прешао у Атеље 212, у ком је играо до пензионисања 1995. Често је гостовао у бројним представама, првенствено у Београдском драмском позоришту и Атељеу 212. Играо је више од 130 улога.
На филму је дебитовао 1957. у „Туђој земљи“ Јожеа Галеа. Велику популарност је стекао филмом „Љубав и мода“, за који је отпевао чувену песму „Девојко мала“. Осим те песме, снимио је још неколико које су објављене на сингл плочама. Велику популарност је стекао улогом Родољуба Петровића у серији „Позориште у кући“. Потом је с Миленом Дравић био домаћин у шоу-програму „Лифт за пети спрат“.
Средином ’90-их је одиграо улогу симпатичног италијанско-српског племића варалице Контеа Марија Марка дел Тинторета у серији „Срећни људи“, Синише Павића.
Крајем 1980-их је водио радио програм „Забавник“ на Радио Београду, а учествовао је и у другим забавним емисијама ове радио станице.
Стојиљковић је такође позајмљивао гласове јунацима бројних цртаних филмова али је остао највише упамћен као Патак Дача, Пепе ле Твор, Оптимус Прајм из Трансформерса и Рафаело и Леонардо из Нинџа корњача.
Године 1983. добио је Октобарску награду града Београда, а 2001. је добио Добричин прстен. Године 2009. је добио Статуету златни ћуран за животно дело.
Почетком октобра 2014. године Ђуза је доживео мождани удар. Из Клиничког центра пребачен је на Институт за рехабилитацију у Сокобањској улици. Крајем маја 2015. године Ђуза је пребачен на Клинику за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије због заразе бактеријом клостридијом, где је и преминуо 17. јуна 2015. у 86. години.
Комеморација поводом смрти барда српског глумишта одржана је 22. јуна у препуној дворани Атељеа 212 на сцени „Мира Траиловић“. Од Ђузе су се опростиле бројне колеге и пријатељи (Бранимир Брстина, Светлана Цеца Бојковић, Никола Ристановски и др).
Ђуза је кремиран у уторак 23. јуна у 15 часова на Новом гробљу у Београду.
https://www.youtube.com/watch?v=_1AS7j9duwU
Извор и фото; Википедија